Србија и Црна Гора потписале Споразум о изручењу

Министарка правде Снежана Маловић и амбасадор ЦГ у Србији Игор Јовичић потписали су споразум синоћ у Београду.

Овим документом је предвиђено да ће две земље изручивати једна другој своје држављане.

Министарка Маловић потврдила је за Б92 да се уговор примењује од момента потписивања, тачније од синоћ и да је он пре уговореног термина потписан због оперативних истрага које су у току, а на основу којих је већ дошло до хапшења одређених лица.

„Очекујем да ћемо ускоро имати резултате, тачније да ће убрзо уследити прва изручења по овом основу“, рекла је Маловићева.

Она је прецизирала да се изручење може дозволити за кривчна дела организованог криминала, корупције, кривичних дела против човечности и других добара заштићених међународним правом, прања новца и других тешких кривичних дела за која је запрећена казна од пет година затвора и више.

Споразум предвиђа и могућност уступања кривичног гоњења уколико замољена држава ипак одбије да изручи лице које има њено држављанство.

Држава која одбије изручење, дужна је да своје надлежне органе обавести о тој одлуци у циљу евентуалног кривичног гоњења и од друге државе затражи уступање информација, документације и предмета.

Регулисан је и посебан случај када се изручење сопствених држављана неће дозволити - "када је према праву обе државе уговорнице прописана казна затвора мера безбедности или васпитна мера која укључује одузимање слободе, у најдужем трајању од пет година и ако би изручење очигледно изузетно тешко погодило лице чије се изручење тражи због његових година, дугог боравка у замољеној држави и других озбиљних разлога личне природе".

За разлику од Споразума са Хрватском који подразумева само изручење за кривична дела организованог криминала и корупције, са Црном Гором је закључен видно опширнији уговор.

Према подацима оба министарства, Црна Гора у овом тренутку потражује 75 држављана Србије, а Србија 15 из Црне Горе.

Први ће се на српској листи пожељних за изручење из Црне Горе, према најавама из тужилаштва и Министарства правде, наћи осумњичени припадници криминалне групе одбеглог Дарка Шарића, за које се верује да се налазе у тој држави.

Неки од њих су и хапшени по српским потерницама, али нису могли да буду изручени због уставних препрека у Црној Гори које су у међувремену отклоњене.

То су један од најближих Шарићевих сарадника Горан Соковић, затим Бјелопољац Дејан Шекуларац и Беранци Драшко Вуковић и Борис Лабан.

Медији спекулишу да се у Црној Гори крију и Дарко Шарић, као и припадник његове групе Дарко Тошић, али то из суседне државе није никад потврђено.

Да се у Црној Гори од српске правде крију, верује се и за Богољуба Карића и Драгана Максимовића Маку, Звездана Терзића као и многе друге бегунце, али њихово привођење правди не зависи од потписивања, већ од воље за применом споразума и хапшењем које би резиултирало и њиховим изручењем Србији.

Први на листи трансфера из Србије у Црну Гору би могао да буде Кристијан Гонди, осумњичен за свирепо убиство немачког држављанина Кристијана Дојчлендера, у Будви 2005. године.

Црна Гора би од српских власти могла да захтева да ухапси и изручи Бошка Бојовића, Душка Бакрача, Милорада Ивановића и Радоја Радуновића, оптужене за депортацију босанских избеглица 1992. године, против којих се води поступак у подгоричком вишем суду.

Осим њих извесно је и потраживање изручења Предрага Стругара, оптуженог у случају ратног злочина против цивилног становништва у Калуђерском Лазу, 1999. године.

Векарић: Убрзо конкретни резултати споразума са Црном Гором

Портпарол Тужилаштва за ратне злочине Бруно Векарић изјавио је да је потписивање споразума Србије и Црне Горе о међусобном изручењу грађана осумњичених за тешка кривична дела изузетно значајно и да се убрзо очекују конкретни резултати, јер су неке акције већ у току.

"Поздрављамо то потписивање, јер није реч само о посебном акту, већ су акције тренутно у току и са обе стране очекују се брзо конкретни резултати", рекао је Векарић.

Он је навео да су потписивањем тог споразума обе земље показале мудрост и рационалност.

"Споразум је изузетно значајан јер се њиме бришу границе за борбу против организованог криминала и ратних злочина", истакао је Векарић.