Без глобалне реформе ММФ неће моћи

Првог новембра почео је да ради нови савет директора Међународног монетарног фонда. Институцију чији финансијски ресурси се приближавају цифри од 350 милијарди долара, очекују тешка времена, и без кардиналне реформе овде не може, убеђени су експерти.
 

ММФ, ослањајући се на одређене услове и препоруке, пружа кредите државама које имају проблеме са платежним билансом. У условима светске кризе улога ММФ је ојачала. Ипак ојачале су и противречности унутар саме институције: фонду су неопходни додатни фиансијски ресурси, и без помоћи земаља у развоју овде се не може. Јасно је и да саме земље у развоју желе да увећају своју улогу у ММФ. Управо зато крајем октобра на састанку министара финансија велике двадесеторице у Кореји били су осликани обриси надолазеће реформе ММФ. Реч је пре свега о ревидирању система квота, од којих зависи и тежина гласова земаља чланица ММФ приликом доношења одлука. На крају европљани су предали 6% квота земљама у развију. Представници ЕУ такође су обећали да ће одустати од две фотеље у савету директора. Упоредо са тим, у суштини од 6% реално у руке земаља у развоју доспело је дупло мање. Остала прерасподела капитала ће се десити између самих земаља у развоју. На крају испада да су гласови били одизети од земаља чији глас је и тако био минималан (Аргентина, Украјина, ЈАР). Како изгледа нови систем квота у ММФ. Русија треба да се премести са 10. на 9. место, Индија ће се наћи на 8, Бразил на 10. Кина ће постати у том рејтингу трећа, после САД и Јапана. Све ове промене једноставно су фиксирале реални однос снага у светској економији, изјавио је у интервјуу за Глас Русије директор Одељења за аналитичко информисање агенције РБК Александар Јаковљев:
 

То је пре статусна прича него економска. Јасно је да је пријатно и занимљиво утицати на политику тако поштоване организације као што је ММФ. Ипак мислим да то није питање некаквих економских преференци за дате земље. То једноставно потврђује чињеницу да се конфигурација светске привреде осетно променила последњих година. Осетнију улогу у њој почињу да играју нове земље, нови економски лидери.
 

Тако државе БРИК укупно ће контролисати преко 14% квоте ММФ. Јасно је да оне неће хтети да се на том зауставе. Али кретати се унапред није лако, тако је прокоментарисао за Глас Русије настали положај председник Асоцијације регионалних банака Анатолиј Аксаков:
 

Нико не жели да губи своју контролишућу и водећу улогу, ипак удео у улога земаља у развоју се увећава, мада се то постиже тешко. Јасно је да ће Кина, Бразил, Индија и наша земаља тражити повећање улоге БРИК. То је жестока борба, али јачањем привреда, јачањем удела у глобалном унутрашњем производу прокуције БРИК, јасно је да ће се удео тих земаља увећавати. То је борба и она ће се водити врло оштро.
 

Нове квоте ће ступити на снагу тек 2012. године и важиће две године, после чега ће опет бити прерачунате. Како сматрају многи експерти, криза легитимности ММФ није превладана. Спорови последњих месеци су показали да ни САД, ни јаке европске економије нису спремне на значајне уступке, зато нове економије треба добро да се припреме за ново ревидирање квота.