ЦИА у Парагвају, или како се ослободити од председника

Актуелног председника Парагваја Фернанда Луга у прошлости су називали „свећеником сиромаха“. Он је прилично брзо напредовао у католичкој хијерархији, и постао епископ. Луго је изабран на највишу функцију захваљујући масовној подршци народа, и 15. августа 2008. године приступио је вршењу својих обавеза.
 

Он је рачунао да ће много штошта корисног урадити за народ. Да ће одустати од пређашњег неолибералног курса, погубног за националну економију. Да ће се придруити председницима, који су се латили изградње „Социјализма ХХI века у Латинској Америци. Међутим, нису му дозволили да замишљено и оствари. Пре свега, морао је на дуже време одгодити обећану аграрну реформу. Парламент, у коме присталице Луга немају већину, стао је на страну латинфундиста, а не сдиромашних сељака.

Константни фактор политичког живота у земљи је опасност од војног преврата.
 

Ситуација се заоштрила након што је у септембру 2009. године председник Луго изјавио, да не намерава да продужује споразум о војној сарадњи са Сједињеним Државама. За амбасаду САД у Асунсону те су речи одјекнуле као гром из ведрог неба. Од парагвајског председника није се очекивао тако категоричан став. И кануо је у воду вишемесечни припремни рад на програму Пентагона «Нови хоризонти», према коме је било планирано да у 2010. години у Парагвај стигне амерички контингент од 500 људи. Званични циљ пројекта био је прилагођавање поморских пешадинаца локалним климатским условима и увежбавање сарадње са парагвајском војском. А у ствари, администрација Барака Обаме намеравала је да на период од десет година осигура Пентагону коришћење базе «Маршал Естигаррибиа» («MariscalEstigarribia»), која се налази 200 километара од «популистичке» Боливије.
 

Сличне «десанте» у Парагвај Јужна команда Оружаних снага САД већ је изводила у прошлости. Они су се маскирали у «хуманитарне операције» за пружање медицинскје помоћи становништву и изградњу школа, али су у ствари коришћени за обавештајну делатност у «Зони трију граница» (између Парагваја, Бразила и Аргентине) и припрему инфраструктуре за свеобухватно развијање војске САД у случају кризног развоја догађаја у региону.
 

Као главни разлог за упозоравајуће војне маневре у Парагвају Вашингтон је наводио постојање у Зони терористичких гнезда Ал-Каиде и Хезболаха. Међутим, прави разлог за умножавање војног присуства САД нису никакви измишљени терористи, већ «непријатељски САД популистиучки режими» у Венецуели, Никарагви, Еквадору и Боливији. Пентагону се веома забрињавајућим чине и напори земаља-чланица Савеза Јужноамеричких нација (Унасур) у правцу јачања регионалног система одбране (без учешћа САД).
 

Фернандо Луго је одустао од реализације „Нових хоризоната“ након што се упознао са материјалима, добијеним од колега из земаља Унасур: америчке базе у Колумбији коришћене су за напад на камп FARCу пограничној зони Еквадора. И Луго није желео да територију Парагваја уступа Вашингтону за његове евентуалне авантуре.
 

Амбасадор САД Лилијана Ајалде је одлуку парагвајског лидера означила као нешто што «изазива жаљење» и изразила наду да ће сви други програми сарадње – и цивилни, и војни – остати на снази. У првом реду, она је имала у виду обуку официрских кадрова и набавку наоружања. Зар се може допустити да се парагвајски официрски кадрови обучавају у војним академијама «популистичких» земаља, а да се у сфери Војно-техничке сарадње дозволи Парагвају да се преоријентише на земље Унасур – Бразил и Аргентину? За амбасаду САД такав заокрет догађаја значио би потпуни фијаско.
 

Нагињање Луга ка «популистичким» лидерима на континенту од почетка је бринуло амбасаду САД и представнике специјалних служби које су се ушанчиле под њеним кровом. Ако Луго крене у правцу стратешког зближавања са Боливаријанском алијансом за народе Латинске Америке (ALBA), то ће представљати још један доказ слабљења позиција САД у региону, што се не сме допустити ни под каквим условима! Јер, још је Хенри Кисинџер упозоравао 70-их година: «Ако ми нисмо способни да контролишемо Латинску Америку, како ћемо онда доминирати у свету?»
 

Против Луга је започет прави рат. Пропагандистичка кампања у циљу његове компромитације развила се у континенталним размерама. У медијима су се појавили материјали о разузданом начину живота председника, у недавној прошлости – свећеника, о «многобројној» ванбрачној деци, његовој склоности ка луксузу, попустљивом односу према корупцији у најближем окружењу. «Луго се улизује сиромасима, а сам живи као олигарх», «Луго позива на класну борбу, седећи у џакузију», - таквим «разобличавајућим» насловима затрпани су листови. Преко агентуре ЦИА у парагвајским медијима почеле су се ширити «поуздане информације» о одавнашњој сарадњи Луга са специјалним службама САД. При том се упорно потенцирало да је његов деда Епифанио Мендес Флитас био разобличен од стране Филипа Ејџија, «дезертера» ЦИА, као агент те организације у Парагвају. «Скоро читава родбина Фернанда Луга је повезана са америчким институцијама, Стејт департментом или USAID“ – сусретале су се и такве институције. Веома лукави потез непријатеља Луга, побудио је многе његове присталице да му одбију подршку.
 

Без видљивих разлога у Парагвају су се одједном појавили партизани „марксистичко-боливаријанске“ тенденције.„Армија парагвајског народа“ (EjércitodelPuebloParaguayo) повремено је изводила нападе на полицију и пљачкала продавнице прехрамбене робе. У медијима је на све начине потенцирана веза «Армије народа» са герилом у Колумбији (FARCиELN). Њени дубоко «законспирисани» глаавешине давале су демагошке изјаве, претили да ће се обрачунати са председником Лугом и чак објавили награду за његову главу.
 

Ти су партизани веома подсећали на холивудске статисте, али је лов на њих организован по свим правилима антиустаничке борбе, наравно, уз ангажовање инструктора ЦИА, војне обавештајне службе и сарадника ДАС – колумбијске контраобавештајне службе. Агенти утицаја ЦИА су сугерисали Лугу: без помоћи Американаца ми нећемо моћи, њихово војно присуство је стабилизирајући фактор. И на крају је председник пристао да се прогласи ванредно стање у северним регионима земље.
 

У августу – септембру 2010. године у медијима су се појавила прва саопштења о томе, да је председник, здрав човек, снажног нервног система, прави «macho»,оболео од рака.Новинари су то називали различито - лимфома, лимфосарком итд. Информација стручњака о току лечења имала је умирујући карактер: од лимфоме се може излечити помоћу химиотерапије, председников живот није угрожен. Луго је неколико пута путовао у Бразил, где се подвргавао неопходним процедурама. Блиски сарадници давали су (и дају) умирујуће изјаве: ничег забрињавајућег, Луго сигурно управља земљом и у августу 2013. године лично ће предати власт новоизабраном председнику стриктно у складу са уставом.
 

Истина, амбасадор САД Лилијана Ајалде огласила се са прилично чудном изјавом након пажљивог читања које се стиче утисак, да она не рачуна нарочито на Луга.
 

Треба истаћи да данашњи изглед председника Луга не улива оптимизам. После химиотерапије њему је опала коса, отежано говори, а и изглед му је старачки. Унутрашње осећање, ма колико се трудио, тешко је сакрити. Није искључено да он већ нагађа, одакле и зашто је настала болест. Зато се његов вечити опонент – потпредседник Федерико Франко – очито налази у успону. У амбасади САД он има много пријатеља. Не треба ни помињати да је по мишљењу Франка пројекат „Нови хоризонти“ веома перспективан. Потребно је само мало сачекати.

Нил Никандров,