Србија против безбедности за изабране?

Ових дана председник Србије Борис Тадић изјавио је да је чланство земље у НАТО-у у догледној будућности нереално. Шеф државе у суштини изрекао је мишљење већине, јер српска јавност, која није заборавила на двостурки ударац Брисела – бомбардовање са многобројним жртвама међу цивилним становништвом, плус признање независности Косова, углавном је против придруживања Северноатлантској алијанси.
 

Неки придеви немају компарацију. Једна ствар не може да буде гвозденија од друге. Прилог безбедан има компаратив, али појам безбедан по мени не треба да га има. Нема безбедности за изабране, иначе то није безбедност. Ево како се на ту тему изразио за време састанка са црногорским колегом Миланом Роћеном министар иностраних послова РФ Сергеј Лавров:

Трудимо се да гледамо на ствари шире, и тиме је диктирана иницијатива председника Медведева о разради споразума о европској безбедности. Желимо да се правне гаранције безбености не своде само на чланове појединих војних савеза, било да је то НАТО или ОДКБ, како би оне у једнакој мери обухватиле оне државе које су одабрале или неутралност или ванблоковски статус и по мени то је частан, отворен и што је најважније равноправни прилаз. Наша иницијатива претпоставља директно учешће у таквом договру свих организација, између осталог и НАТО-а.

Вероватно су схватањем да је неопходна равноправност на просторима Старог Света диктиране речи српског лидера Тадића о томе да Србија с пажњом прати и води рачуна о иницијативи председника Русије Дмитрија Медведева о новом систему безбедности у Европи.

Говор Тадића желели бисмо да назовемо смелим, пошто он може да буде примљен са неодобравањем у Вашингтону. Ових дана САД, кроз речи заменика државног секретара за послове Европе и Евроазије Филипа Гордона, оценили су као мало вероватну могушћност реализације пројекта Медведева, подвукавши да им одговарају постојеће институције безбедности у региону. И то је сасвим оправдано, јер хајде да наведемо некакав балкански пример – када би деловао споразум о европској безбедности, Косово би могло и да не добије независност и одобрење овог незаконитог акта од стране толико чланова НАТО-а.
 

Говори спрски експерт за питања војних доктрина и стратегија Светозар Радишић:

Мислим да је та иницијатива изванредна за све људе на планети. Она је просто неминовна  јер је цео свет дошао у безбедносни ћорсокак. Ако не послушају иницијативу Дмитрија Медведева  мислим да ће погрешити и имаћемо јако велике проблеме,  јер онда се настављају сви ратови који су већ у науму оних негативних сфера које не воде рачуна о људима.
 

Него да ли  је искрено оно што је речено у Београду, будући да Србија у нечему условно није слободна земља?  Србија је у таквим околностима да о овоме више одлучује европска комисија  и људи из НАТО-а, тако да је НАТО практично присутан у Србији не само на Косову и Метохији већ и у сваком другом смислу.

Придруживање међународним структурама је унутрашња ствар сваке државе, у коју је у најмању руку некоректно мешати се. Зато једноставно да истакнемо да када западни чиновници говоре о неопходности интеграције Београда у Алијансу, а понављају их српски левичари, ма у какве формуле да се обуку, све једно пред очима нам је трогодишња девојчица Милица Ракић која је погинула на ноши од НАТО бомбе 1999. године.