Радио на руском код сваког је посебан

Радиокомпанија Глас Русије и Међународно удружење рускофонских емитера одржава у Москви Други Међународни фестивал рускофонских радиостаница. У руској престоници окупили су се предтавници преко сто радиостаница из 31 земље света. Обједињује их једно – разговарају са својим слушаоцима на руском језику.
 

Представник Србије Игор Гојковић испричао је да је последњих година интересовање за руски на Балкану врло велико. Упостављају се економски односи. Русија је покренула велики пројекат постављања гасовода Јужни ток и у Србију је кренуо талас руских бизнисмена и стручњака. Српска омладина која данас живи у тоталном окружењу енглеског, такође све више жели да научи сродни руски језик. Тако су у Србији почеле да се појављују радиостанице на руском, и ту се појавио проблем – мало је новнинара који говоре на чистом руском, истиче Игор Гојковић.
 

Што се тиче Србије, имамо главни проблем – недостатак спикера који могу да читају и говоре на руском, такође нема довољно квалитетних програма. Надамо се да ћемо захваљујући размени емисија решити све наше проблеме. Имамо такво законодавство да српске радиостанице могу до 30% свог етра да емитују на страном језику.
 

За канадску радиостаницу Радио Плус која емитује у провинцији Онтарио, главни проблем се састоји у томе што су информације о Русији које стижу преко океана врло оскудне, каже представник Канаде Кирил Широков.
 

Занима нас могућност добијања оперативних информација и вести из Русије. Не некаквих унапред припремљених емисија, већ неспоредно текућих догађаја. Зато што су информације које долазе код нас врло оскудне. Осветљава се ако се десило нешто велико: задимљење Москве или оставка Лушкова. А текуће новости из културног и јавног живота се остетљавају, наравно, недовољно.
 

Посебно акутно осећају дефицит програма на руском слушаоци на постсовјетском простору. Представник радија Софија из украјинског Херсона Александар Мироњенко истиче да према законодавству радиостанице у Украјини имају право до 25% свог етра да посвете програму на страном језику. У ту категорију, нажалост, спада и руски, каже Александар Мироњенко.
 

Херсон је град у којем је врло јака руска култура. Основао га је кнез Потемкин као јужну пресоницу Руске империје. Зато у граду живи много људи који говоре на руском и цене руске традиције у културу. Али у последње време код нас у Украјини дешавали су се процеси који су ометали да се сазна нешто ново о Русији. Наравно, учешће наших радиостаница у рускофонском удружењу пружа могућност да сазнамо како живи руски свет, и утиче на то да се не заборави руски језик, правила изговора и правописа.
 

Наши радиослушаоци такође би желели да програма на руском буде више, истиче Марија Парфјонова, представник јавног радија Гагаузије, аутономије у стаставу Молдавије.
 

Живимо у држави са три државна језика – то су руски, гагауски и молдавски. Према законодавству дужни смо да емитујемо у процентном односу на тим језицима и руском се поклања свега 30%. Али становништво код нас углавном говори руски. Људи би наравно желели да чују више програма на руском. Циљ мог учешћа у овом фестивалу је да програма на руском на нашем радију буде више и да квалитет буде на високом нивоу. А то може да пружи Глас Русије, водећи канал руске државе.
 

Учесници Другог Међународног фестивала рускофонских страница јединствени су у мишљењу да је партнерство у рускофонсом етру потребно развијати. У томе може да помогне нови интернет-портал www.radiopartner.ru., направљен напорима Гласа Русије. Овде је у слободном доступу отворен архив тематских програма о политици, друштвеном и културном животу у Русији и земљама чланицама. Да итакнемо да данас ван граница Русије постоји око 300 радиостаница, комерцијалних и друштвених, које раде на руском.