Малим газдинствима ће бити угрожен опстанак

Најава Министарства пољопривреде РС да ће се од 1. јануара наредне године сеоска газдинства разврстати на комерцијална и некомерцијална, изазвала је опречне реакције фармера. Једни тврде како је крајње време да се сиротињска газдинства, која производе само за сопствену прехрану, помажу из социјалних давања, а не из подстицаја.

Други пак да је РС неспремна за тај корак, јер су поседи уситњени, па ситним произвођачима, који су и најбројнији, прети изумирање. Они који не производе за тржиште убудуће ће примати једнократну помоћ, али са којом неће моћи да проширују производњу. Њима прети опасност да заувек остану на дну прехрамбеног ланца. У прилог томе говори и податак да је у РС тренутно регистровано 58.381 домаћинство, а тек свако пето може се сматрати комерцијалним. „Гурање“ сељака да преко ноћи постану фармери, за многе је ризичан потез.

Председник Удружења узгајивача свиња РС Мишо Маљчић каже да се са разврставањем газдинстава иде грлом у јагоде, јер се од пољопривредника који не прима добре подстицаје не може очекивати да се бори на тржишту. Министарству замера и то што пољопривреднике није консултовало када је одлучивало о новом систему регистрације и сада их доводи пред свршен чин.

„Плашим се да ми за тај систем нисмо спремни. Прави се иста грешка као и са ЦЕФТА, када су нам остварили тржиште које ће нас на крају угушити. Ми се по подстицајима и ценама не можемо борити са конкуренцијом из суседства“, упозорава Маљчић. Он каже да ни садашњи систем није идеалан, јер се сваке године, уместо законом, правилницима регулише која ће се производња подстицати. „Тако једне године добијају једни, друге други и нема континуитета. Недостатак пара у буџету такође би могао да буде један од разлога зашто се сада иде са тим регистром“, сматра Маљчић. Он каже да ресорно министарство чини све да угоди захтевима Европске уније, заборављајући да су се земље ЕУ за комерцијализацију пољопривредне производње припремале годинама.


На то упозорава и директор Пословног задружног савеза „Агросемберија“ из Бијељине Миле Мирковић који каже да је Француска своје поседе укрупњавала 55 година, а РС тај процес није ни почела. „Могло би се врло лако десити да се мала газдинства потпуно угуше. Треба укрупњавати газдинства, а систем подстицаја базирати по ораничном хектару“, предлаже он. Додаје како ће се са новим системом десити да мали сеоски поседи немају довољно подстицаја да се развијају, па ће врло тешко прелазити у групу комерцијалних. Осим тога, у међувремену ће јачати велики произвођачи, са којима мали неће моћи да се такмиче.

Председник Удружења пољопривредника РС Владимир Усорац поздравља раздвајање газдинстава пре свега што ће тржишно оријентисани произвођачи аутоматски постати правни субјекти и тако ће лакше долазити до кредита. “Доћи ће до поједностављивања система подстицаја, а биће и боља контрола утрошка новца. Власници комерцијалних газдинстава ће водити дневник које су семе, ђубриво или пестициде користили у производњи, колико је робе изашло са фарме...“, објашњава Усорац.

Председник Удружења узгајивача оваца РС Младен Витомир је спреман за одвајање комерцијалних од некомерцијалних газдинстава. „Они који су до сада живели од постицаја су социјални случајеви, а не произвођачи. Време је да се подрже економски одрживи произвођачи и драго ми је што је коначно учињен овај потез“, поручује Витомир.

Села већ изумиру
Села у РС већ су на рубу пропасти - све су празнија и “старија”. Иако на сеоским имањима живи око 57 одсто становништва РС, тај проценат годинама се смањује, јер тек ретки успевају да живе од пољопривреде. Петина сеоског живља старија је од 60 година. Тако текућу воду нема 13 одсто имања. Тек 30 одсто села има локалну амбуланту, а 70 одсто села уопште нема школу.

Регистрација услов за подстицаје
У Министарству пољопривреде објашњавају да ће пољопривредници своје поседе морати да пријаве до 15. маја наредне године, а касније једном годишње. Након што комерцијално газдинство једном постане некомерцијално, потребно је да прође најмање две године пре него се врати на тржиште. Власници газдинстава који сваке године не буду ажурирали податке о статусу свог имања добијаће тзв. пасиван статус, односно целе те године неће моћи да добију подстицаје.