Спознаја православља
`Достојевски је мој учитељ и мучитељ`. Свако ко се озбиљније бавио проучавањем књижевног дјела Фјодора Михајловича Достојевског, сложиће се са овом изјавом оца Јустина Поповића, изнијетом у можда најбољој књизи српских мислилаца о великом руском писцу, у књизи `Философија и религија Ф.М. Достојевског`", пише Бранимир Нешић у чланку "Апостол православног реализма - Питање људске слободе у књижевном делу Фјодора Михајловича Достојевског".
Како даље наводи Нешић, "немогуће је да неко успије у покушају откривања Достојевског, а да није упознат са суштином његовог живота и његовог писања - са Православљем. Ево његових ријечи о томе: `Ја верујем да нема ничег дивнијег, дубљег, симпатичнијег, разумнијег, људскијег и савршенијег од Христа. Са суревњивом љубављу ја говорим себи да не само нема Њему слична, него да и не може бити. Штавише, ја изјављујем: када би неко могао доказати да је Христос ван истине, и када би истина збиља искључивала Христа, ја бих претпоставио да останем са Христом, а не са истином`".
Како наводи Нешић, позивајући се на оца Јустина Поповића, Достојевски описује два "типа" људи.
- Отац Јустин Поповић објашњава: „Само два су пута у животу човјечијем: пут православно-подвижнички и пут неправославни, свјетски. На православном путу човјек се одриче себе и свијета око себе, и усамљује се ради Христа, да би га Христос кроз сједињење са Собом сјединио са свима људима и тварима; на путу неправославном, човјек егоистички усамљује себе ради себе, остаје увијек херметички затворен према људима, остаје увијек сам, увијек један, постепено се гуши, док најзад не изумре. У првом случају, резултат је духовна радост и мир, у другом духовно самоубиство и немир - цитира Нешић.
Тај други тип људи био је описиван и код других великих свјетских класика: Бајрон и његов Чајлд Харолд, Љермонтовљев Печорин, Пушкинов Евгеније Оњегин, Стендалов Жилијен Сорел... Како сматра Нешић, и неки ликови Достојевског кореспондирају са наведеним ликовима.
- Али, Достојевски уводи једну нову димензију код својих ликова, он на врх духовног склопа личности вазноси - покајање. Покајање које је основ за сваку христолику врлину, покајање које једино Православље није занемарило у своме учењу. И управо покајање много рода роди, и управо покајање краси све христолике ликове Достојевског: и старца Зосиму, и Аљошу Карамазова, и кнеза Мишкина и многе друге. Њима се, рецимо и то, послије свог злочина и голготног пута, придружује и Родион Раскољник када је узвикнуо: „Крив сам!!!"- пише Нешић, наглашавајући да је Достојевски познавао Православље, и када је послије разноразних анархистичких и декабристичких лутања открио Христа, никада га се више није одрекао.
Такође, Нешић изричито наглашава да су нетачна све тврдња да је Достојевски бесловесно прихватио Христа и да је његов књижевни рад био „религиозна затуцаност".
- Извор
- dan.cg.yu
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...
Украјина није спремна да постане део ЕУ због величања нацистичких сарадника, изјавио је Карол Навроцки...
Остале новости из рубрике »















