Протојереј Немања Кривокапић: Сви су добродошли у Цркву и литије, подјеле форсирају злонамјерни

01.06.2020. год.

Интернет литије су ушле у дванаесту недељу емитовања и са нестрпљењем се у вјерном народу очекује обнова литија и наставак борбе за одбрану светиња, тј. за повлачење Закона о слободи вјероисповијести. Двадесет трећу Интернет литију предводио је протојереј Немања Кривокапић, парох которски, а доминирале су теме клевета режима и блиских им медија на Цркву. Традиционално, хришћанска заједница у Котору је била на удару медијских спинова због великог броја црквених и других институција са предзнаком србски.

„Све што има предзанак србско отворено је за све људе добре воље“, рекао је которски парох, одговарајући на питање о томе да ли су врата србских институција затворена за Црногорце или Хрвате.

Он је подсјетио да чак и званични документи то потврђују.

„Статут Србског пјевачког друштва Јединство из Котора предвиђа да члан може бити сваки добронамјерни грађанин, а да то није мртво слово на папиру потврђује историја и презент СПЦ Јединство. Имали смо Чеха диригента, чак и Јеврејина а данас има и католика и Црногораца у великом проценту“, закључио је отац Немања.

Званична застава СПЦ на Цркви Светог Николе трн је у оку шовиниста који се нису либили клевета не би ли приморали Цркву да је уклони.

„Била је нека прича да ми не дамо да се неко вјенча у Цркви Светог Николе са црногорским барјаком, што је потпуна бесмислица“, рекао је Кривокапић, додавши да свако ко се осјећа лијепо у цркви је добродашао увијек, без обзира на било коју припадност.

Питање заставе на Цркви Светог Николе усмјерило је разговор у правцу коментарисања подјела, које се форсирају у Црној Гори деценијама из кругова блиских режиму, а које се често преламају преко питања симбола.

„Дуго траје гушење србског идентитета у Црној Гори и Закон о слободи вјероисповијести био је окидач за изражавање различитих незадовољстава, која су се годинама нагомилавала“, прокоментарисао је отац Немања, објашњавајући како је настала та „интересантна ствар“ са цртањем тробојница на зидовима.

Он је додао да је застава на Цркви Светог Николе можда инспирисала многе, али мотиви за њено постављање били су драгачији.

“Отац Момо је поставио оног дана када је у Котору основана тзв. ЦПЦ и у самом почетку реакције су биле различите. Чак сам и ја био против тога да застава стоји из разлога што би неког могла да одбије од уласка у цркву“, присјетио се отац Немања, рекавши да је ипак та застава много важна за велики број људи.

„Управо због тога што је људима било онемогућено да искажу своје Српство, та застава људима је много значила“, рекао је прота Кривокапић и објаснио да би, чак и када би из техничких разлога на кратко скинули заставу, одмах људи звали и питали шта се догодило са заставом.

Отац Немања каже да је након упокојења проте Момчила размишљао како да поступи.

„Чак и када је тијело попа Мома стајало у храму нисмо поступили у складу са обичајем да се застава скине при тужним моментима, сматрао сам да се он не би сложио са тим.“

Гостовање протојереја Немање Кривокапића обиљежило је и сјећања на блаженог спомена оца Момчила, чији је одлазак губитак за читаву Српску православну цркву. Поводом 40 дана од упокојења оца Мома, у петак, 5. јуна, у цркви у Шкаљарима биће служена Света заупокојена литургија, са почетком у 9 часова.

ђакон Павле Божовић, Митрополија

Извор
Танјуг
фото: © Митрополија црногорско-приморска/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Европске елите ће „саме себе уништити“ — руски посланик

Они који желе да наоружавају Украјину и униште Русију сада су у мањини, изјавио је Леонид Слуцки....

Путин захвалио Кореји на помоћи у ослобађању руске територије

Председник је похвалио улогу трупа ДНР Кореје у протеривању кијевских снага из Курске области 2025. године...

Зашто се најлојалнији спонзор Украјине умара од Кијева

Пољски спор са Украјином открива дубљи раскол обликован историјом, замором од избеглица и растућим незадовољством јавности...

Велика Британија остала без нуклеарних нападних подморница на мору, пишу медији

Свих пет подморница класе „Астјут“ ван је употребе због проблема са одржавањем, које додатно погоршава неадекватна инфраструктура, наводи Defence Journal....