Девојчурак међу српским иноваторима

Крагујевчанка Анета Бошковић, по рођењу Аранђеловчанка, успела је са само двадесет пет година да заврши средње, више и оне "велике" животне школе, "обиђе" све могуће и немогуће државне и приватне клинике и салоне по Београду, сакупи бисере знања довољне за патентирање специјалне столице за "враћање из мртвих", и оствари највећи сан своје мајке - отвори сопствени физиотерапеутски салон у Крагујевцу. Неки би рекли, остварила је све снове. Ипак, ова млада изузетно талентована дама истиче да су њене амбиције још веће и да је њен следећи циљ да у Барама код Аранђеловца отвори старачки дом. Анета поседује све што млад човек може да пожели. Лепоту, знање, вештину и мудрост, и само јој како сама признаје недостаје време.

- Визиткарте држим код куће, не рекламирам се, посла има "преко главе". Радим од десет ујутро до десет увече, немам времена за паузе, имам "хроничну" упалу мишића.

Маштала је као средњошколка о ДИФ-у, али је и за школу био потребан новац.
- Мајка самохрана, а једна плата. Била сам средњошколац када сам отворила школу за аеробик. Сваки динар је тада добро дошао. Требало је платити школарину за вишу школу за терапеуте у Ћуприји. Дан је трајао двадесет и пет сати. Постојале су само аутобуске станице и путовања из Крагујевца до Ћуприје и назад, учење на аутобуским стајалиштима, а онда тренинзи. На пријемном за ДИФ нисам прошла. Од велике треме нисам успела да одрадим греду

Анета има оно "нешто" у себи. Има осећај да продре у душу, "сними" човека и проникне у проблем.
- Спас је за нас музичаре. Помогла је и нашем познатом хармоникашу Милошу Миливојевићу који живи и ради у Лондону, на Краљевској академији. Због његове екстремне посвећености уметности, Миливојевић је имао проблеме са леђима. Анета га је вратила "у живот" за само месец дана - каже професорка Музичке школе Ирина Васовић.

- Ја и моје колеге професори за Анету смо сазнали преко Лондона, и сад смо сви њени редовни посетиоци. Понекад су довољне само речи - истиче Ирина.
Са операционог стола, риђокоса девојка је враћала многе пацијенте.
- Божа из Београда ушао је у купатило и пао. Уз упорне вежбе, које су трајале месецима, реч операција смо "избрисали"-каже Анета.
Пацијент по имену Драган после шлога није могао ни да говори. Уз вежбе и упорност, на коју га је "натерало" ово лепо девојче, сада се креће са медицинским троношћцем.

Анета признаје да је најтеже било на ВМА клиници.
- Тамо сам радила са најтежим случајевима. Непокретним младим и старима, пацијентима који су доживели шлог, ампутирана нога, децом у полукоми.
У центру Хубер у Београду први пут се сусрела и са једном од најмоћнијих и најсавременијих машина у том тренутку на Балкану за успостављање равнотеже и баланса, односно координацију тела.
     
- То је терапеутска справа која служи за јачање моторног система мишића леђа. И ту сам "скинула" старијег човека са операцијског стола. Трајало је седам месеци, али смо упорним вежбањем успели да реч операција постане прошлост.
Можда је управо та моћна машина покренула Анетине "точкиће" да и сама размишља о нечем сличном. Од трке за послом и рада који је подразумевао целодневну посвећеност, бивша спортисткиња је "зарадила" атрофију мишића.
- Требало ми је нешто да ме сву разгиба, да ми помогне да ојачам, и да добијем дубинску масажу мишића у кичми. Направим скицу и прве цртеже, и са њима одем на ВМА.

- Бежи одавде, иди и патентирај, иначе нећеш видети ништа ни од идеје ни од столице - изгурале су је некадашње колеге са Војномедицинске установе.
У фебруару прошле године млада Крагујевчанка заштитила је нову методу терапеутске рехабилитације и терапеутску столицу. Стигла је и понуда да јој откупе патент за 20.000 евра. Одбила је. Анетина терапеутска столица олакшава рад физиотерепеутима и омогућава да пацијенти вежбају и сами без присуства медицинског особља или физиотерапеута. У наслону столице чије су димензије прикладне за сваки стан, налазе се коморе кроз које кружи ваздух. Ваздух масира лопатице, а његов смер кретања контролише ножни подешивач. Даље је - пословна тајна.

На прошлогодишњем Међународном фестивалу иновација, знања и стваралаштва "Тесла фест" у Новом Саду, Анета је, у конкуренцији пет стотина излагача, за своју терапеутску столицу добила бронзану медаљу.

МУШКАРЦИМА "ИЗБИЈА" АГРЕСИЈУ

Анетини пацијенти су жене и мушкарци средњег доба, а међу њима и Анетина мајка.
- Мерим притисак, пулс и све друго што треба. Радимо вежбе дисања, истезања, снаге стабилизације леђа... У почетку све су се женице жалиле на савијање, проблем усисавања, прање судова. Код оних које су већ годину дана код мене, ти проблеми више не постоје. Мушкарцима "избијам" агресију, што се тиче жена циљ ми је да буду срећне и задовољне собом