Данило Тирк: обухватна посета Русији

Претходни састанак председника Словеније и Русије 2009. године протекао је у паузи сусрета две националне репрезентације које су се бориле за пласман у финале Светског првенства у фудбалу у ЈАР. При чему у првом полувремену Словенија је дала гол који је био одлучујући у драматичном мечу. Ипак, то се никако није одразило на преговоре Данила Тирка и Дмитрија Медведева поводом билатералних политичких односа, као и на заједнички пројекат у сфери енергетике. Фудбал је фудбал, а постигнути договори настављају да се реализују, сарадња са Словенијом и даље се активно развија.
 

То доказује обухватна новембарска посета Данила Тирка Москви са врло угледном делегацијом: неколико министара и стотинак бизнисмена. Балкански медији истичу да је Русија један од главних трговинских партнера за Словенију, а компаније из ове земље раде у преко 50 региона РФ. И главни правци развоја односа су политика и економија.
 

Посета Тирка Русији врло је плодотворна, сматра сарадник Института за славистику РАН, историчар Надежда Пиљко.
 

Словенија је земља коај има богате традиције, она активно учествује у међународним научно-истраживачким пројектима који се изводе у ЕУ. Мада неки медији саопштавају да срадња између две земље није превише активна, та тврдња је далеко од истините. Могуће средином 90-их она није била толико плодотворна, као што је сада, али управо тада је била положена њена основа. Да истакнемо на пример да је правна база економских веза између две земље настала 1993. године, 2000. године је био потписан Споразум о подстицању и узајамној заштити инвестиција, годину дана касније започели су озбиљни међувладини контакти.
 

Али окренимо се савременом тренутку: У току сусрета Медведева и Тирка такође је било покренуто питање важно за Русију о успостављању безвизног режима између Русије и ЕУ. Словеначки лидер је изразио жељу да се либерализација визног питања за Русију развија успешно. Несумњиво да ова изјава коју је дао председник једне од држава ЕУ, не одражава само став Словеније по датом питању, али и ЕУ у целини, закључује историчар Надежда Пиљко.
 

Посета Данила Тирка је учинила могућим активније економске контакте између две земље. Говори Александар Дињин, први заменик извршног директора Асоцијације менаџера Русије, који је учествовао у пословном састанку са словеначким бизнисменима:
 

Словенија је мала земља чије становништво је упоредиво са становништвом мале руске губерније, али њена робна и инвестициона размена са Русијом је велика, мал те не највећа међу републикама бивше Југославије. Ми, Руси, добро познајемо словеначку робу. Тако да је руско-словеначка инвестициона клима врло добра и може да буде пример за друге земље.
 

Да ли се одражавају баријере између ЕУ и Русије на сарадњу Москве и Љубљане?
 

Не више него на сарадњу са било којом другом земљом ЕУ. Али Љубљана покушава да на свом нивоу изглади те противречности: делује прилично лак режим добијања виза, влада Словеније помаже руским инвеститорима. Међу тешкоћама са којима се суочавају руски индустријалци су високи ниво пореског оптерећења, што је типично за ЕУ, као и компликовано радно законодавство, које омета спровођење флексибилне кадровске политике. Али опет, то је проблем заједнички за ЕУ.
 

Какве области у нашим односима ви бисте назвали најперспективнијим?
 

У најперспективније бих убројао високе технологије, образовање. А од постојећих пројеката бих издвојио фармацеутику, не само традиционалну, већ и фармацеутику будућности, тачније биотехнологије – имамо много замисли у развоју тог правца.
 

Посета Данила Тирка Русији се наставља: прво лице словеначке државе се упознаје са животом руских региона и успоставља економске контакте.