„Спор живот“ спасава од стреса

Новембар је месец, дубока јесен – време депресија и стресова. Присталице покрета „Спор живот“ («Slow life») знају како победити ове две болести. Људи немају довољно времена по њиховом мишљењу. Да би победио стрес човек треба да се избави од журбе. То је посебно важно за становнике мегаполиса. Стиже онај ко се не жури, тврде следбеници покрета, они се називају „слоулајфери“.
 

Историја покрета започела је 1986. године у Италији. Тада је бедем фаст-фуда – компанија McDonalds одлучила да отвори свој ресторан на једном од централних тргова Рима. Ствар је наишла на противника – италијанског новинара. Он је окупио групу истомишљеника и организовао је акцију протеста, а уједно је основао покрет „Спора храна“ («Slow Food»). Управо она представља опозицију, не само фаст-фуда, већ и савременог начина живота, вечите ужурбаности и вреве, а касније и један од елемената покрета „Спор живот“ («Slow Life»).
 

Ево неких заповести људи, који споро живе: „Прикочи, не одговараш за све. Осети укус онога што једеш. Гледај звезде и заласке сунца. Не бој се да време проводиш непродуктивно и лењо. Живот треба живети, а не планирати. Кад се журиш и кад си узбуђен – стани. Проведи дан у самоћи. Поседи у мраку.“ „Спор живот“ позива људе да престану да гледају на сат све време, и да за викенд потпуно забораве на њега, ослушкујући ритам свог организма, истина, не падајући притом у докону лењост, каже психолог Сергеј Кључников.
 

Савремени живот је повезан с невероватно брзим темпом, за који нису створени ни наша психофизиологија, ни психа. Човек је принуђен да живи у тако брзом темпу, да чак и ако остварује пријатне резултате нема времена да се њима наслађује. Зато је потпуно природно што је настао покрет људи, који споро живе. Овакав равномеран ток живота управо помаже човеку да више стигне. Али, не треба га мешати с непромишљеном доконошћу. Људи који живе лагано то чине свесно, темељно размишљајући, посматрају процесе, услед чега се рађа допунска енергија, хармонија, срећа, и то повољно утиче на организам и на психу. Лењивац просто лежи, гледа кроз прозор и ништа не ради.

Људи који су пробали „спор живот“ кажу да им се у прво време чини да је недостатак вреве на позадини суграђана који јуре, нешто неприродно. Међутим, после неколико дана схватају: вештачки су савремени начин живота и његова јурњава. Ипак, има људи, који не могу да живе лагано, који предност дају брзом темпу у свему. Сергеј Кључников саветује како да се такви људи спасавају од стреса.
 

Врло је важно да се човек у својству превенције од стреса према њему правилно односи. У малим дозама стрес представља укус и мирис живота, ствара извесну напетост, интригу. Није занимљиво кад је човеку прелако. А кад треба да се напрегне за извесно време и проблем затим буде решен – човек може да доживи осећај узбуђења и задовољства. Зато стрес унапред треба прихватити као нормалну ситуацију (...).
 

У међувремену су се у Италији појавили читави градови, који су себе прогласили за „споре“. Јурњава, врева и цајтнот су у њима у принципу забрањени. Постепено цео свет преузима италијанско искуство. У Москви његове присталице спор живот упражњавају већ око 5 година. Главна идеја је да се човек 100% наслађује сваким тренутком и процесом, да се не придржава распореда, да не жури – и све ће стићи. Неке компаније чак ове принципе уводе у корпоративну културу. Оне немају строго утврђен график. Човек може да дође на посао у подне и да иде у канцеларији у патофнама. Руководству је важно да радници доживљавају што мање стреса. У ствари, одавно је доказано да срећан човек ради десет пута боље него нервозан и онај ко је на то приморан. Исцрпљујући посао који изазива стални стрес је токсичан, довољно је да човек запамти три главна принципа: ради, једи и воли лагано. Можда ће то бити довољно да човек сачува добре живце и одлично здравље за дуги низ година.