Стручњаци су оценили савремене изазове националне безбедности Русије

У Москви су објављени резултати стручног истраживања националне безбедности Русије. Аналитички реферат припремили су стручњаци Руске Академије наука у сарадњи с представништвом Фонда „Фридриха Еберта“ у Руској Федерацији.
 

На презентацији реферата главни је био говор директора Института за социологију РАН Михаила Горшкова:
 

Последњу деценију карактеришу фундаменталне промене улоге и места Русије у свету. У складу с тим, појавили су се и нови изазови, што претпоставља тражење нових приступа за обезбеђивање безбедности наших грађана. Главни циљ истраживања је откривање и типологизација представљања руској политичкој и интелектуралној елити основних претњи по националну безбедност земље. Извршена је анкета међу стручњацима, који представљају следеће области професионалне делатности: научници, који се специјализују за изучавање политичких, економских, правних и војних аспеката националне безбедности, практичари, који имају велико искуство у раду на обезбеђењу безбедности земље, друштвени прегаоци – новинари, друштвени посленици, правобраниоци.
 

Истраживање је показало значајну разлику у оценама. Најмању забринутост осећају стручњаци међу државним службеницима, повезаним с надлештвима, која се непосредно баве проблемима националне безбедности. Највећу – представници научне заједнице и стручњаци – друштвени прегаоци. Слична слика је, сматрају аутори реферата, карактеристична за савремену Русију. У њој су представници структура власти пуни оптимизма у вези са ситуацијом у најразличитијим областима, а научници и друштвени прегаоци покушавају да им опонирају с критичких позиција.
 

У целини, стручњаци су стање националне безбедности  РФ окарактерисали различито. Практично није било крајњих оцена у смислу „катастрофално“ или насупрот томе, изузетно оптимистичних. Углавном су „преовладавале умерено забринуте оцене“, каже се у документу. Притом оне нису биле такве само у вези са садашњом ситуацијом, већ и у погледу најближих перспектива.
 

Списак претњи, које су стручњаци сматрали главнима, много се променио у поређењу са списком од пре 15 година. О томе је говорио председник представништва Фонда „Еберта“ у РФ Рајхналд Крум:
 

Пре две године грађани Русије су говорили да се плаше бандита, ванредних стања. На трећем месту је био терор, на четвртом – чиновници. То је што се тиче унутрашње политике. У спољашњој политици главне претње су биле ширење НАТО, Кавказ и терор. Данашња оцена стручњака се разликује. На првом месту је корупција (чиновници), на другом је заостајање на другим земљама, на трећем је депопулизација, на четвртом је терор. Што се тиче спољне политике Кавказ је на дванаестом месту. Ширење НАТО је данас на четрдесет деветом месту на списку претњи по националну безбедност Русије.
 

Стручњаци међу научницима дефинисали су у реферату својих пет „лидера“ међу актуелним претњама. То су: корупција, демодернизација земље, старост фондова у индустрији, зависност Русије од спољноекономске конјунктуре и низак квалитет образовања. Стручњаци-чиновници су у своју „петорку“ укључили: тероризам, корупцију, нелегалну трговину дрогом, заостајање у сфери иновација и социјално раслојавање.