Ситуација „ни рата, ни мира“ довела је до оружаног сукоба

Већ други дан букти пламен оружаног сукоба на Корејском полуострву. На јужнокорејско острво Јонпхјодо у Жутом мору, с мора и копна обрушило се до 200 севернокорејских експлозива, још увек се виде праменови ватре и облаци дима. Војсци Севера и Југа дато је наређење да отвори ватру у случају појаве знакова нових провокација.
 

Прва реакција Токија и Селуа је паника и шок. Затим – хитне консултације, између осталог и са САД. Јужна Кореја је за сваки случај на острво Јонпхјодо пребацила борбену авијацију, укључујући реактивне ловце. САД, чији војници се налазе и у Јапану и у Јужној Кореји, изразила је спремност да подржи Сеул у случају већег конфликта. Уједно, Пентагон је истакао да војска засад не планира било каква дејства на Корејском полуострову као одговор на провокацију КНДР. Очигледно, то није могло да не разочара најужареније главе и у Сеулу, и у Токију, које су рачунале на војну помоћ Вашингтона у конфликту са Северном Корејом.
 

Реакција Москве је такође била максимално уравнотежена. Дипломате и војници су „испалили“ дуплет. Министар иностраних послова Сергеј Лавров је послао јасан сигнал на Корејско полуострво – примена војне силе је недопустива под било којим околностима. А војни извори на Далеком Истоку су саопштили: задаци на осигурању безбедности се извршавају у редовном режиму уз истовремени збор и праћење ситуације.
 

Инцидент није протекао без „патака“, укључујући и о томе да се спрема ванредна седница Савета безбедности ОУН. Москва је са своје стране упозорила – не треба трчати пред руду. Ни Пјонгјанг, ни Сеул, немају намеру да траже сазивање Савета безбедности, истакао је председник комитета за међународне послове Државне думе Константин Косачов. Мада су се огласили и топови, ситуација је толико нејасна, а то се пре свега односи на дејства КНДР, да је преурањено давање оцене од стране међународне заједнице, изјавио је он. Тим више је преурањено да се ангажује полигон ОУН. Ове оцене су наишле на разумевање партнера из међународне заједнице.
 

Савезник и покровитељ КНДР – Кина, позвала је стране да „повећају допринос за одржавање мира и стабилности у региону“. Реакцију Пекинга прокоментарисао је стручњак Института за проучавање Истока РАН Дмитриј Мосјаков:
 

Очигледно, топови се тамо још нису охладили, а Кина, која је највероватније у току онога што се дешава у Северној Кореји, пре свега је рекла: одмах дајте мир, мир, мир. Све ово треба да се умири. Брзина с којом је Кина наступила такође говори о томе да је врло узнемирена због тога што ситуација може да прерасте у много већи сукоб.
 

Истовремено, Пекинг као спонзор преговора „шесторке“ – Кине, САД, Јапана и две Кореје у вези с нуклеарним проблемом Корејског полуострва, позвала је да се они хитно наставе. Дипломатски извори у Москви и Вашингтону потврђују да је већ започета нова рунда констултација с овим у вези. Ради се о изражавању јединствене и адекватне реакције, више не на сам инцидент, већ на ситуацију „ни рата, ни мира“, која на Корејском полуострву траје више од пола века и која је довела до првог војног сукоба Севера и Југа у овим размерама.