Почетна страница > Новости
Водити пропагандни, а поготово савремени хибридни рат са злочиначким делом владајућих кругова на Западу – није нимало лако. У тој области Запад традиционално има предност због своје пословичне бескрупулозности, због свог вишевековног искуства у манипулисању свешћу маса и због своје веома развијене медијске инфраструктуре, која још увек знатно превазилази ону којом располаже Русија (и Кина).
Зато смо, полазећи од основне потребе света – да се сачува међународно право, створено после Другог светског рата, дужни да се непрестано позивамо на једини глобални консензус у светској историји – о осуди фашизма. Оно што су Народни фронт и антифашисти успели на нивоу свести 30-их година ХХ века и током рата, посебно у западним земљама, може се сматрати највећом пропагандном победом у историји, и „другом компонентом“, која је заједно са Великом Победом у Великом отаџбинском рату, омогућила стварање међународног права, од којег и даље очекујемо очување мира на Земљи. Да данас извојујемо тако велику пропагандну победу, а посебно у кратком року, једва да је могуће, али да искористимо ту победу – ми смо дужни.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Владимир Кршљанин: Опасни вирус фашизма
21.06.2021. год.
Водити пропагандни, а поготово савремени хибридни рат са злочиначким делом владајућих кругова на Западу – није нимало лако. У тој области Запад традиционално има предност због своје пословичне бескрупулозности, због свог вишевековног искуства у манипулисању свешћу маса и због своје веома развијене медијске инфраструктуре, која још увек знатно превазилази ону којом располаже Русија (и Кина).
Зато смо, полазећи од основне потребе света – да се сачува међународно право, створено после Другог светског рата, дужни да се непрестано позивамо на једини глобални консензус у светској историји – о осуди фашизма. Оно што су Народни фронт и антифашисти успели на нивоу свести 30-их година ХХ века и током рата, посебно у западним земљама, може се сматрати највећом пропагандном победом у историји, и „другом компонентом“, која је заједно са Великом Победом у Великом отаџбинском рату, омогућила стварање међународног права, од којег и даље очекујемо очување мира на Земљи. Да данас извојујемо тако велику пропагандну победу, а посебно у кратком року, једва да је могуће, али да искористимо ту победу – ми смо дужни.
У сукобима и кризама у земљама бившег СССР и Југославије, али и у другим деловима света, Запад и његове тајне службе су редовно користили фашистичке групације и на њихове злочине су затварали очи. У моралном смислу, ми смо дужни да вичемо о тим чињеницама, и да не престајемо, док год оне постоје. А да је фашизам нешто веома лоше, ни на Западу скоро никога не треба убеђивати. Истовремено, ми морамо ударити и на квазисудске покушаје (у оквиру УН!) да се амнестирају данашњи фашисти. Ту пре свега мислим на Хашки трибунал за бившу Југославију – најопаснији и најподлији ударац на резултате Нирнбершког трибунала. Свестан потенцијалне снаге антифашистичког фактора и чињенице да су им руке упрљане, криминални део владајућих кругова на Западу и чини очајничке покушаје да изједначи фашизам и комунизам. А у стварности, антикомунизам је као политички принцип био својствен управо фашизму.
Запад је завичај фашизма, али наравно, не смеју се изједначавати Запад и фашизам. Конфликтност у организовању (и манипулисању) друштвених и међудржавних односа је свеопшти принцип западне цивилизације. Та чињеница омогућава преживљавање и очување злочиначког дела владајућих „елита“ на Западу. Али то још не значи да људи на Западу воле злочине и злочинце. А ми морамо према најкрупнијим злочинима – коришћењу фашизма, тероризма, наркомафије – да имамо нулту толерантност.
С друге стране, конфликтност као принцип је туђа духовно-моралним вредностима наше цивилизације. За нас је врховни управо супротан принцип – сарадња. Сарадња је неопходан услов и темељ стваралачке делатности човечанства и зато Запад, који је сувише толерантни према деструктивном криминалу – губи историјску утакмицу. Ми не желимо уништење Запада, већ напротив, његово преживљавање, и зато ћемо избегавати пребацивање односа са Западом у конфликтну раван. Али, борба са злочинцима и борба против фашизма су као и борба против опасних вируса – оне су услов преживљавања.
Присуство конфликтности у комунистичкој идеологији (створеној на Западу) и субверзивни западни утицај довели су историјски и духовно најближе – руски и србски народ (који су имали и водећу улогу у победи над фашизмом у СССР и Југославији) до погоршања односа и до готово потпуног прекида хуманитарних веза у периоду 1948-1980. Та ситуација је почела да се мења на боље током страшних 90-их, а данас односи двеју земаља достижу историјски максимум.
У том контексту недавну начелну одлуку (донету на иницијативу руске стране) парламената Русије и Србије да се у Београду формира Међународни институт историјског сећања, сматрамо посебно важном и примамо са великом надом. То ће бити, прва у укупној историји, заједничка академска институција двеју земаља. Заједно ћемо, а помоћу таквог института, моћи да покажемо и докажемо, например и то да је србски народ три пута у ХХ веку био жртва злочиначких кругова на Западу и да је 90-их година Југославија била разбијена уз учешће фашистичких организација из времена Другог светског рата, које су преживеле у емиграцији на Западу, под окриљем западних тајних служби. Али пре свега, Србија и Русија ће показати да су способне не само да заједнички производе вакцину „Спутњик В“ против коронавируса, већ да као доказани стручњаци, створе и одговарајућу вакцину за ослобођење Европе и света од опасног вируса фашизма.
Запад је завичај фашизма, али наравно, не смеју се изједначавати Запад и фашизам. Конфликтност у организовању (и манипулисању) друштвених и међудржавних односа је свеопшти принцип западне цивилизације. Та чињеница омогућава преживљавање и очување злочиначког дела владајућих „елита“ на Западу. Али то још не значи да људи на Западу воле злочине и злочинце. А ми морамо према најкрупнијим злочинима – коришћењу фашизма, тероризма, наркомафије – да имамо нулту толерантност.
С друге стране, конфликтност као принцип је туђа духовно-моралним вредностима наше цивилизације. За нас је врховни управо супротан принцип – сарадња. Сарадња је неопходан услов и темељ стваралачке делатности човечанства и зато Запад, који је сувише толерантни према деструктивном криминалу – губи историјску утакмицу. Ми не желимо уништење Запада, већ напротив, његово преживљавање, и зато ћемо избегавати пребацивање односа са Западом у конфликтну раван. Али, борба са злочинцима и борба против фашизма су као и борба против опасних вируса – оне су услов преживљавања.
Присуство конфликтности у комунистичкој идеологији (створеној на Западу) и субверзивни западни утицај довели су историјски и духовно најближе – руски и србски народ (који су имали и водећу улогу у победи над фашизмом у СССР и Југославији) до погоршања односа и до готово потпуног прекида хуманитарних веза у периоду 1948-1980. Та ситуација је почела да се мења на боље током страшних 90-их, а данас односи двеју земаља достижу историјски максимум.
У том контексту недавну начелну одлуку (донету на иницијативу руске стране) парламената Русије и Србије да се у Београду формира Међународни институт историјског сећања, сматрамо посебно важном и примамо са великом надом. То ће бити, прва у укупној историји, заједничка академска институција двеју земаља. Заједно ћемо, а помоћу таквог института, моћи да покажемо и докажемо, например и то да је србски народ три пута у ХХ веку био жртва злочиначких кругова на Западу и да је 90-их година Југославија била разбијена уз учешће фашистичких организација из времена Другог светског рата, које су преживеле у емиграцији на Западу, под окриљем западних тајних служби. Али пре свега, Србија и Русија ће показати да су способне не само да заједнички производе вакцину „Спутњик В“ против коронавируса, већ да као доказани стручњаци, створе и одговарајућу вакцину за ослобођење Европе и света од опасног вируса фашизма.
(Иступање Владимира Кршљанина, потпредседника Међународне словенске академије наука, образовања, уметности и културе и вишег саветника у МСП Републике Србије, на великој међународној конференцији „Русија у XXI веку: Велики отаџбински рат и историјско сећање“ (ХХIХ Мојсејевска читања), одржаној поводом 80. годишњице Хитлеровог напада на СССР, 21-23. јуна 2021. у црвеној сали Руске аладемије наука у Москви)
- Извор
- Танјуг
- фото: pokretzasrbiju.org/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Пољски спор са Украјином открива дубљи раскол обликован историјом, замором од избеглица и растућим незадовољством јавности...
Свих пет подморница класе „Астјут“ ван је употребе због проблема са одржавањем, које додатно погоршава неадекватна инфраструктура, наводи Defence Journal....
Запад се припрема за рат пуног обима до 2030. године, изјавио је заменик министра спољних послова Александар Грушко...
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
