ОЕБС: враћање коренима?

Питања безбедности на континенту, проблеми договора о конвенционалном наоружању, одређивање циљева и задатака Организације за европску безбедности и сарадњу – то су главне теме дискусије учесника отвореног у главном граду Казахстана - Астани дводневног самита ове крупне међународне организације. То је први самит после паузе од 11 година и организован је на иницијативу председника Казахстана Нурсултана Назарбајева, земље која сада председава у овој организацији. На форуму у Астани учествује и председник Русије Дмитриј Медведев.
 

Посебан значај самит добија не само због превладавања велике паузе у сусретима на највишем нивоу. Занимљиво је да се проблеми безбедности и сарадње у Европи разматрају на крају године, у којој је обележена 65-годишњица победе над фашизмом, 35-годишњица Финалног хелсиншког акта – што је своје врсте сведочанство рађања организације, а такође 20-годишњица Париске повеље за нову Европу. У Астану су допутовала прва лица и главни политичари свих 56 чланица ОЕБС-а, 12 земаља партнера, а такође представници међународних организација међу којима ОУН, ЕУ, Савета Европе, НАТО, ЗНД и ОДКБ.
 

Последњих година, па и пре сусрета у Астани на адресу ОЕБС-а изречене су многе критике – и не само од стране Кремља. Оне се тичу губљења баланса, неспособности ефикасног деловања у условима кризе, одсуства правних основа њеног постојања као организације. Како је рекао Сергеј Приходко, помоћник руског председника, Русија би хтела да ОЕБС дође до изражаја у пуном потенцијалу као најважнија организација на евро-атлантском и евро-азијском простору. Да се утврде принципи равноправног политичког дијалога и да се доносе заједничке одлуке.
 

У Москви постоји нада да ће ОЕБС да се усмери на решавање конкретних проблема безбедности, укључујући и ратификацију Договора о конвенционалном наоружању у Европи, и усавршавање режима контроле оружја, усаглашавање јединствених принципа решавања конфликата на простору ОЕБС-а. Слаже се са тим и професор Сергеј Ознобишчев, директор Института стратешких оцена:
 

90-их година Русија је хтела да се ослони на ОЕБС као на неки центар доношења политичких одлука. И у круговима експерата се мислило да ОЕБС може да постане налик на ОУН за Европу. Али што се више ОЕБС уплитао у хуманитарне односе повезане са Русијом, наш ентузијазам је нестајао и на крају крајева изгубио се. Али ОЕБС има и друге тако важне функције које су препрека за развој односа Русије са Западом – то су мере поверења. О развоју у том правцу се одавно ништа не говори. Постоји и правац Договора о конвенционалном наоружању у Европи. ОЕБС се сам удаљио од те тематике, и предао одлуке у руке НАТО. И то није баш схватљиво.
 

Како каже професор Ознобишчев, идеја повратка ОЕБС својим коренима је веома актуална. Истовремено он је против искључиво негативног прилаза тој организацији. Треба извагано примити критику на свој рачун, ако је она, наравно, на нечем основана. Без такве критике, сматра Сергеј Ознобишчев, долази до застоја у међународним односима и политици. Уочи самита генерални секретар ОЕБС-а Марк Перен де Бришамбо је у руској штампи приметио да је у последњим деценијама основа „општеевропског дома“ мало пољуљана. А Астана даје шансу да се та основа не само појача, већ и да се подигну нови спратови. Постоји нада, рекао је Бришамбо, да ће самиту у Астани дати могућности главним архитектама да усагласе план изградње. Остаје нам само да се надамо заједно са њим.