Звоно звони за Илиндан

Током данашњег традиционалног Илинданског сабора на планини Лукавици испред храма Светог Илије који је у изградњи биће постављено црквено звоно , дар познатог подгоричког адвоката и публицисте Милинка Стојановића, родом из Пипера. Традиција окупљања на Лукавици на Илиндан дуга је око 200 година, а изградња новог храма требала би да осигура њено очување.
- За очекивати је да ће традиција одржавања збора на Лукавици, на Нишином киљану, поживјети, а поготово када храм буде у цјелости у функцији. Мене је посебно обрадовала вијест да ће управо на мјесту гдје су се скупљали људи из пет племена , Пипера, Ровчана, обје Мораче, Жупљана и Загарчана ,бити подигнут храм. Звоно сам поклонио као Пипер и радује ме што племе Пипери у томе активно учествује. Не треба посебно доказивати колико ме је радовало што је звоно изливено баш у Русији - каже Милинко Стојановић, иначе познат и као голооточки страдалник.
Звоно је изливено у ливници "Вера" у Вороњежу, а вриједно је 3.600 еура. Иако храм није завршен, звоно ће данас бити постављено на постоље испред њега, тако да ће моћи да звони. Изградња светиње почела је на Илиндан прошле године, када је темеље освештао архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Стојановић је том приликом у име Пипера у темеље храма уградио камен донешен са кућишта Савића Радојева, пиперског јунака који је учествовао у ослобађању Лукавице од Турака.
- Народ се оправдано радује подизању храма без обзира да ли су у питању вјерници или они који се тиме не одушевљавају. Може се сматрати да за подизање храма постоји општенародно расположење - каже Стојановић који је на Лукавици и рођен.
Он се присјећа Илинданских сабора из прошлости, уочи, током и након Другог свјетског рата.
- На непуних 200 метара од мјеста гдје се данас зида храм била је библиотека у колиби познатог револуционара Радосава Поповића. Можете замислити да на катуну постоји посебна колиба у којој је библиотека. Ту се много радило на сједињавању прогресивних антифашистичких снага. Сјећам се дугачких колона људи из свих пет племена. Не зна се из којег их је било више. У колу је знало да буде неколико стотина људи - сјећа се Стојановић некадашњих Илинданских окупљања.
Он истиче да неће остати пасиван и да ће помоћи и обнову још једног храма у Пиперима , храма Светог Ђорђа у Стијени Пиперској.