Хоће ли Канкун скренути с пута Копенхагена?

У следећа четири дана (7-10. децембра) у мексичком Канкуну ће председници земаља и министри екологије свих земаља света покушати да пронађу путеве за постизање споразума у вези с кључним аспектима светске климатске политике. Сусрет на највишем нивоу је недељу дана припреман у оквиру преговора радних група. Међутим, по признању самих експерата, они нису успели да усагласе чак ни нацрте закључних докумената.
 

На данашњи дан једина могућа слика компромиса јесте Копенхашки споразум, који су у Данској прихватили учесници прошлогодишње Конференције у вези с климом, изјавио је у интервјуу за „Глас Русије“ заменик министра иностраних послова РФ Александар Јаковенко.
 

Споразум из Копенхагена је прилично избалансиран документ, који одражава интересе различитих група земаља, које данас учествују у пеговорима у Канкуну. У току 2010. године скоро 140 држава се придружило овом споразуму и доставило је податке о својим могућим обавезама на снижавању емитовања гаса по систему „стаклене баште“ или о конкретним мерама за спречавање промене климе. То значи да су земље навеле своје добровољне обавезе на смањењу емитовања гаса. Дакле, у условима кад још нема никаквих правних споразума земље већ почињу да раде на овом питању. Русија се, наравно, такође прикључила овом Копенхашком споразуму. Наведен је оријентир – да се до 2020. године смањи емитовање у границама од 15 до 25 процената у односу на ниво из 90. године, који представља тачку одбројавања за све државе.
 

2012. године истиче рок важења Кјотског протокола. Својевремено (2004. године) Москва је ратификовала овај документ. Самим тим је пуштен у погон важан инструмент међународне сарадње на спречавању промене климе, који због процедуралне специфике без Русије не би ступио на снагу. Данас Русија не само да испуњава, већ и преко планираног испуњава своје обавезе по овом споразуму. И спремна је да настави активан рад на усаглашавању новог међународног климатског режима, истакао је Александар Јаковенко.
 

Полазимо од тога да сви највећи емитенти треба да прихвате правно значајне обавезе. То су пре свега, Сједињене Државе, Кина и Русија. Принципијелно је важно да нови споразум буде универзалног опсега – то значи да у њему треба да учествују све земље и свеобухватно. У овом споразуму би требало да буду забележене обавезе не само развијених земаља, већ и мере, које би могле да предузму државе у развоју.
 

У принципу, приступ Русије овом питању је сазвучан с позицијама многих држава. Истовремено, и даље постоји огроман број несугласица, које су се искристалисале на прошлогодишњој конференцији у Копенхагену. И без политичких одлука практично их је немогуће превладати. Остаје нам да се надамо да ће до 10. децембра стране ипак успети да усагласе документ, који неће дозволити да се састанак у Канкуну назове неуспешним.