У Канкуну пустили свет низ воду

Промена климе, чега смо сведоци, тражи брзе одлуке и усаглашене напоре свих земаља. То је главна порука Русије на међународној конференцији у Канкуну. На форуму се говорило о супротстављености држава, јер многе не желе да сносе одговорност.
 

Због глобалног загревања на планети све чешће дешавају се суше, поплаве, урагани. Човечанство се сударило са процесима на које не може целосно да утиче. Европа је све чешће затрпана снегом, топи се арктички лед. И нема политичара без своје тачке гледишта на еколошке проблеме. Па и о избацивању угљен диоксида у атмосферу који је, како кажу научници, разлог глобалног загревања. Свима је јасно да се треба борити, али није – на који начин, и колико ће то да кошта. Представници разних земаља не могу да нађу заједнички језик. Уочи отварање конференције за климу у мексичком Канкуну многи учесници форума нису очекивали ништа добро, рекао је руководилац руске делегације, саветник председника Русије и шеф Светске метеоролошке организације Александар Бедрицки:
 

Када се ради о конкретном улагању земаља за смањење избацивања штетних супстанци у атмосферу, искрсавају проблеми. Многе земље у развоју су спремне да раде на новој “зеленој” основи, али за то су потребне технологије и новац, који оне немају. Споразума нема. Земље у развоју сматрају да треба продужити трајање Кјотског протокола. Али ми, Русија, сматрамо да тај пут није добар. Кјотски протокол је могао да смањи глобално избацивање штетног гаса само за 5,2%. То је мало, јер да би се зауставило глобално загревање до 2050. године треба да смањимо емисију угљен диоксида за 80%. То је веома компликован задатак – прелазак на такве технологије.
 

Канкунска конференција није помогла да се смањи количина супротстављених ставова. Како каже Бедрицки, земље у развоју међу којима су Кина, Индија и Бразил не желе да сносе додатну одговорност. Оне сматрају да развијене државе треба да почну од себе. На том месту је почело да се говори не о технологији већ о тржишту.
 

Док се политичари труде да нађу заједнички језик, еколози су бацили у воду читав свет. Заштитници природе су пустили низ воду Мексичког залива папирне споменике архитектуре из целог света – симбол цивилизације. Својом акцијом “зелени” су хтели да покажу како ће изгледати свет ако се не заустави глобално загревање. Да ли су то видели и учесници конференције – није познато.