Русија припрема своје гаранције за енергетску безбедност

Национална Доктрина енергетске безбедности ће омогућити Русији да модернизује свој горивно-енергетски комплекс. Концепција ће бити припремљена у најближе време, а кабинет министара ради на мерама за његову реализацију. Налог влади је дао Дмитриј Медведев после састанка Савета безбедности.
 

Руски горивно-енергетски комплекс данас – то је 12% светске трговине нафтом у угљем, четвртина трговине гасом, четврто место у свету по производњи електроенергије. Тај сектор економије даје скоро трећину БДП Русије. Па ипак и поред таквих показатеља у енергетској сфери није све глатко. Истражене резерве нафте и гаса су за сад довољне за рад те гране без застоја. Па ипак резерве су ограничене: како се сматра, потрошено је пола истражених резерви. Технолошки ниво руског горивно-енергетског комплекса заостаје за светским, капацитети су истрошени. То често доводи чак и до техногених катастрофа. Еколошка саставница предузећа је такође далеко од савршенства.
 

Енергетска безбедност је један од основних гараната сувереног развоја државе. Она директно утиче не само на решавање социјално-економских задатака, већ и на способност Русије да конкурише на глобалним тржиштима, на раст међународног ауторитета, нагласио је Дмитриј Медведев. Циљ нове доктрине није само да се уведе ред у овој грани, већ и да се озбиљно модернизује. Првостепени задаци које је одредио председник за горивно-енергетски комплекс су следећи: сигурно и дугорочно снабдевање енергентима, активан развој хидроенергије и алтернативних извора енергије, модернизација предузећа, посебне мере за заштиту енергетских објеката од терориста.
 

Важно место у Доктрини заузима и међународна енергетска сарадња. Русија је један од главних добављача угљоводоника за земље Европе, и Москва је више пута предлагала ЕУ да разраде заједничку стратегију за енергетску безбедност. Ипак Брисел је одлучио да се самостално сналази, што се завршило допунама Енергетске повеље. Ти документи не само да не штите интересе Европе, већ су претња за цео цевоводни систем, убеђен је председник Руског гасног савеза Валериј Јазјев:

Данас већ наилазимо на један од проблема „трећег енергетског пакета“, који смањује учешће инвеститора у стварању транспортне инфраструктуре, смањује предвидљивост бизниса у тој сфери, руши основе дугорочних уговора. То може да има веома озбиљне негативне последице за Европу.
 

Ствар је у томе што поправке у Енергетској повељи предвиђају поделу енергетских концерна на добављаче и продавце. То оставља инвеститоре без интереса да улажу у ремонт и изградњу цевовода кроз Европу. Руски пројекат ће дати могућност да се избегну сличне опасности. При томе Москва није категорична у својим оценама и као увек отворена је за размену мишљења.