Руска економија расте брже од економије других великих глобалних сила и то чини без ослањања на нафту и гас, изјавио је у петак председник Владимир Путин.
Говорећи на пленарној седници Међународног економског форума у Санкт Петербургу (СПИЕФ), Путин је приметио да је руски БДП прошле године порастао за 3,6 одсто, повративши се са пада од 1,2 одсто услед санкција у вези са Украјином 2022. Ове године економија је настављена да се прошири, навео је председник.
„За први квартал ове године раст је достигао 5,4%. То јест, наше стопе раста премашују светски просек“, изјавио је Путин. Он је такође обећао значајне структурне промене како би се постигао „нови квалитет и садржај привредног раста у Русији“.
Путин је изјавио да тај тренд углавном потиче од индустрија које нису засноване на ресурсима. Према речима руског лидера, 2023. године преко 40 одсто раста БДП-а долазило је из основних индустрија као што су производња, грађевинарство, логистика, комуникације и пољопривреда, док је око 60 одсто било из пратећих индустрија као што су трговина, угоститељство и финансијске услуге.
Он је напоменуо да је Русија поставила циљ да се придружи четири највеће глобалне економије и да је то очигледно постигла. Према проценама Светске банке објављеним прошле недеље, Русија се сада рангира као четврта највећа светска економија на основу паритета куповне моћи, надмашујући Јапан и Немачку. Међутим, према Путиновим речима, земља не сме да попусти у напорима да још више развије економију.
„Желео бих да напоменем да није у питању процена БДП-а и системи обрачуна... Ми смо негде у близини: Русија, Немачка, Јапан – разлика је мала. Ми смо испред, али разлика је мала“, изјавио је Путин. Сада је од виталног значаја да се „осигурају константно високе стопе и квалитет раста на дуги рок“ да би се одржала позиција Русије, додао је он.
Русија се суочила са више рунди западних санкција од почетка своје војне операције против Украјине у фебруару 2022. Мере су се кретале од стављања већине руских банака на црну листу и њиховог искључивања из међународног СВИФТ међубанкарског система за размену порука, до замрзавања око 300 милијарди долара руске имовине. Многи аналитичари приписују стабилан економски раст Русије суоченој са овим изазовима њеном благовременом окретању ка тржиштима у Африци, Блиском истоку и Азији, као и фискалним променама које су усвојиле финансијске власти земље.
Међународни монетарни фонд (ММФ) је у априлу саопштио да очекује да ће руска економија расти брже од свих напредних економија 2024. Према његовим пројекцијама, предвиђа се да ће БДП земље порасти за 3,2%, што ће премашити очекиване стопе раста за САД ( 2,7%), УК (0,5%), Немачку (0,2%) и Француску (0,7%). Руски министар финансија Антон Силуанов раније је изјавио да очекује да ће раст БДП-а у 2024. бити једнак прошлогодишњем, док га је Банка Русије проценила на 2,5-3,5%.
Извор: РТ (Ф)
