Најтамнији дан за 400 година

Данас су становници многих региона света могли да посматрају јединствену појаву – потпуно помрачење месеца. Тако нешто, како кажу астрономи, дешава се после 400 година.
 

Помрачења сама по себи, посебно помрачења сунца, обична су ствар, и дешавају се веома често. Али овде је све испало баш необично, каже водећи научни сарадник Института астрономије РАН Људмила Машонкина:
 

Данас је дан када земља пролази одређену тачку у својој орбити око Сунца. На Северној хемисфери то је најдужа ноћ и најкраћи дан. И ево подударности: данас је и пуно помрачење месеца. Односно, Месец, Земља и Сунце стају на једну линију. Када се Месец, Земља и Сунце налазе на једној равни, то је помрачење месеца. Али небеска тела нису само на једној равни, већ и на једној линији – сенка Земље пада на Месец и прекрива га.
 

Али Земља има своју атмосферу, па зато на Месец пада непотпуна сенка, односно, сенка није апсолутно црна. Месец се види, али његова боја је пепељаста. Највише среће имају становници Северне и Централне Америке, острва Тихог океана, неколико руских региона – Камчатка, Чукотка, Нова Земља, а такође Исланд и Гренланд. Становници ових територија су видели помрачење од почетка до краја. У Јужној Америци, Западној Африци и Западној Европи, на северу европског дела Русије могле су да се посматрају неке фазе помрачења при заласку Месеца. А у Кини, Јапану, Аустралији и југо-источној Азији – при изласку. Помрачење нису видели у Индији, на Блиском Истоку, на западу Кине. И скоро у целој Африци.
 

Са помрачењем Месеца су по традицији повезана различита сујеверја. Али у овом случају нема  никакве мистике, наглашава сарадник Института астрономије РАН Николај Чугај:
 

Нема смисла придавати посебан значај овој подударности, јер то је заиста само подударност. Има тога много у свету, понекад веома занимљивих подударности. Физичког смисла у томе нема, нити последица за човека или космос.
 

Наравно, такве подударности привлаче пажњу. Годишње долази до најмање 2 помрачења месеца. Али најтамнији дан за 400 година ће вероватно ући у астрономске књиге. Као и раније, хладан Месец, који само одбија светло које пада на њега, занима људе ништа мање него звезда која се зове Сунце.