Авганистан: талибани нису побеђени, али се мора повући

Протекла година је  за међународне снаге помоћи безбедности у Авганистану била  умногоме одлућујућа. После читавог низа озбиљних операција снаге коалиције се спремају да пакују кофере. За јул 2011. године се планира  почетак постепеног повлачења оружаних снага које делују у тој земљи под окриљем НАТО-а.
 

Свакако, нико не помиње коначни одлазак. Тај ће процес трајати годинама. Претпоставља се да ће до 2014. године власти Авганистана моћи да толико контролишу ситуацију у земљи да би спољна помоћ могла да буде сведена на минималну. Протекла година је показала да је до тога далеко. Снаге НАТО-ове коалиције су 2010. године предузеле  активне акције у борби против покрета Талибан. Међутим,  о скорој победи  над исламистима нема ни говора. Далеки су од решења и други унутрашњи проблеми, мада председник Карзај после избора 2009. године стекао легитимност. Већ се не може тврдити да је он штићеник Американаца. У земљи су одржани парламентарни избори. Они су далеки од  цивилизованих стандарда, међутим, признати су одржаним.  Дакле,  очито је да су се централне власти учврстиле. Међутим, војска Карзаја није способна за борбу, полиција је нејака, а главни је узрок корупција међу чиновницима. Национална  специфичност Авганистана се састоји и у томе што месни вође воле да демонстрирау независност од Кабула.
 

2010. године међународна заједница је предузела много напора ради нормализације  ситуације у Авганистану. Биле су одржане две међународне конференције – у Лондону у јануару, затим  лети у Кабулу. Разматрани су били проблеми обнављања економије земље, а главно  њене денаркотизације. Смањен је спољни дуг Авганистана. Само је Русија одустала од претензија  на више од 12 милијарди долара, преосталих од  совјетског доба.  О руском правцу у решавању авганистанских проблема Гласу Русије је испричао оријенталиста Игор Сотников.
 

Русија активно покушава да  игра на авганистанском пољу, предлажући различите  облике одржавања конференција и пружајући подршку влади Карзаја. Између осталог, предлажући му војне саветнике ради учвршћења авганистанских полициских снага и авганистанске војске. При томе Русија, без обзира на то што западне земље и пре свега САД волели би да би Москва послала тамо своје  снаге, помажу Авганистану пре свега са политичког гледишта.
 

Један од главних проблема у Авганистану је борба против производње дроге. Постоји тежња међународне заједнице да ликвидира наркотрафик из те земље, али не постоји заједничка стратегија. Русија инсистира на уништавању плантажа мака, а САД, напротив, у својим војним акцијама их не дирају, јер ће, тобоже, авганистански сељаци изгубити  своју сталну зараду. Мада су руски и амерички специјални ресори спровели  ове године успешну заједничку операцију на уништавању нарколабораторије, проблем је далек од решења.
 

 У вези са тиме процес повлачења снага и пренос контроле ситуације на авганистанске власти може да траје годинама. Отпор талибана није савладан. Површина  опјумских плантажа се не смањује. Губици коалиције расту. Само ове године је погинуло више од 700  војних лица. Дакле, проблеми Авганистана ће још дуго изазивати главобољу међународне заједнице.