„Руски некропољ“ у Београду ће и даље постојати

У понедељак је у Београду потписан меморандум о обнављању меморијалног комплекса „Руски некропољ“. Документ су потписали заменик градоначелника Милан Кркобавић, руски амбасадор у Србији Александар Конузин и настојатељ руског православног подворја у србској престоници протојереј Виталије Тарасјев.
 

Споразум предвиђа реконструкцију четири парцеле на Новом гробљу у Београду, где се налази 787 руских гробова, као и рестаурацију капеле Иверске иконе Мајке Божије и крипте, у којој су сахрањени остаци руских војника, који су погинули на Балкану у току Првог светског рата.
 

За „Глас Русије“ протојереј Виталије Тарасјев је рекао:
 

Након 1945. године, кад су на власт у Југославији дошли комунисти, они су радили по постојећем градском комуналном закону, односно: ако породица покојника не плаћа благовремено за изнајмљивање земљишта, на којем се налази гроб, управа гробља има права да сахрани другог човека. И било је случајева кад су на местима, где су били сахрањени Руси, сахрањивали друге грађане. Захваљујући Руској Православној Цркви у Београду овај процес је ипак заустављен. Уз подршку руске амбасаде у Београду и амбасадора Александра Конузина лично, пре годину и по дана смо започели преговоре с владом града Београда. И ту су се позитивно одазвали на нашу молбу.
 

По речима о.Виталија Тарасјева, дуго година је комплекс „Руски некропољ“ био запуштен: Руска Православна Црква није имала материјалних средстава да га одржава на дужан начин. Није било људи који би одржавали гробове. Сад ће се ситуација променити.
 

Увек треба посвећивати пажњу благочестивим прецима. И треба чувати сећање на војнике који су своје животе дали за отаџбину. А споменик у Београду је јединствен, пошто 30-40-их година нико није подизао споменике руским војницима из Првог светског рата, који су испунили дужност према отаџбини и савезницима. Јако ми је драго што смо га сачували и надам се да ћемо овде имати молитвено богослужење 2014. године, кад се буде обележавала 100-годишњица од почетка Првог светског рата, - закључио је протојереј Виталије Тарасјев.
 

На Новом гробљу у Београду сахрањени су многи истакнути војни и политички посленици с почетка 20. века. Међу њима су: врховни главни командант оружаних снага Русије, оснивач Добровољачке војске генерал-ађутант Михаил Алексејев, последњи председник Државне думе Михаил Родзјанко, првојерарх Руске Православне Заграничне Цркве, митрополит Кијевски и Галички Антоније Храповицки, као и војници и официри, који су 1915. године учествовали у одбрани Београда. На Новом гробљу је место за свој последњи починак нашло од 3 до 4 хиљаде емиграната из Русије.