Година црквених иницијатива

2010. година  с правом може да се сматра  годином нових црквених програма и пројеката.  Друга година Патријарха Кирила као Првојераха РПЦ се карактеризује новим иницијативама које никада раније нису постојале у РПЦ.

Вероватно је најважнијим у црквеном животу протекле године постало формирање Међусаборног присуства. Реч  о неопходности стврања таквог органа била је већ давно. Он је позван да припрема документе које ће касније разматрати и усвајати Помесни сабор РПЦ. Према канонима  цркве, сабори се одржавају једном у неколико година. Међусаборно присуство пре одржавања сабора може да  пружи своје препоруке и оцену неких догађаја који се одржавају у руском друштву и у иностранству, - каже Патријарх Кирил.
 

Међусаборно присуство је јединствени орган саборног освешћивања црквеног живота. Ништа слично не постоји, а није ни постојало ни у једној православној цркви. То је стални Сабор. Он је отворении орган. Сваки свештеник или верник може да да свој допринос његовом раду. Сви се документи објављују ради свенародног разматрања не само код верника, већ и људи далеких од религије. Пристали смо на отворено разматрање због важности тих докумената за живот и цркви, и читавог народа.
 

 Још нешто ново  је настало ове године – почео је рад Општецрквеног суда који многи скептичари сматрају стварањем православне инквизиције. Уствари се Црквени суд РПЦ бави питањима дисциплинарског карактера, решава  привредне или духовне спорове међу свештеницима. 2010. године  је било одржано само две судске црквене седнице на којима је било размотрено 8 предмета.
 

Многи ће запамтити 2010. годину због тесне сарадње РПЦ и државе. Почетком године у неколико региона Русије у школским програмима су се појавили часови Основа религиозне културе. Према мишлењу Првојерарха РПЦ, тај школски курс ће не само представити ученицима  духовне традиције земље, већ и васпитати у њима толерантни однос према верницима других религија. Ова је година показала да у руском друштву још има много ксенофобије која може пореметити међуконфесионални мир. Управо зато, - уверен је Првојерарх РПЦ, - часови толерантности, религиозног морала, вера и знање  основа сопствене културе могу  да смање  ниво религиозног екстремизма и радикализма.
 

У савлађивању међуетничке напетости  највећу улогу морају да играју, према мом дубоком убеђењу, - верници. Ми смо позвани да будемо добар пример хришћанског односа према свима. Православљу је страна идеја националне надмоћи, мржња према представницима других религија. Ако желимо да откријемо свету Христову истину, морамо да будемо узор милосрђа и  братске љубави. Љубав је јака тамо где је нејака снага.
 

Средином године је у Москви успешно почео програм «Храмови приступачни да се у њих дође пешке» која се остварује уз подршку власти главног града. Према том програму, у различитим рејонима града ће бити саграђени храмови-модули – грађевинско-архитектонске конструкције које се брзо монтирају. Према мишлењу Московске патријаршије, такве монтажне цркве ће решити проблем недовољног броја храмова у новим рејонима главног града.
 

Врхунац ове године је било усвајање државног закона о црквеној реституцији. У складу са тим законом Цркви ће у наредно време бити враћене све зграде религиозне намене, које је у совјетско време отужила држава. И то, реституциони процес је почео много раније од усвајања закона. 2010. године РПЦ је било враћено неколико манастира, међу којима су  познати у свету Новодевичји манастир у Москви, већи део грађевина Соловецког Свето-Преображенског манастира на северу земље, Старицки манастир у Тверској области и други.
 

Ове године се обележава 20. годишњица од момента усвајања у Русији закона слободе вероисповести. За две деценије је РПЦ много учинила у обнављању духовног живота. Обновљено је 23 хиљаде храмова, број цркава и манастира се у земљи повећао више пута.  Те две децение често називају епохом друге христијанизације. У том симслу 2010. година достојно потврђује ту тврдњу.