У Савезу позоришта Европе – руска принова

2011. годину Мали театар, једно од најстаријих позоришта Русије, дочекао је у новом статусу. Оно је примљено у Савез позоришта Европе.
 

Сада у овом Савезу има два руска колектива који представљају две различите тенденције позоришне уметности. То је петербуршки Мали драмски театар под руководством Лава Додина – трупа којој нема равне у савременом репертоару. И московски Мали театар, који у Русији има статус националног блага – еталон извођења класике, царство руске глумачке школе. Између осталог, руководилац позоришта Јуриј Соломин, сам истакнути глумац који игра у предтавама Малог театра истиче:
 

Наравно, укуси су различити. Можемо некоме да се допадамо. Некоме се не допадамо. Али у сваком случају када идемо у иностранство, а идемо, не могу да кажем ретко. Осећамо известан недостатак познавања најстарије руске глумачке школе код публике.
 

Сада, ступивши у породицу европских позоришта, московски глумци добили су очигледно шире могућности да попуне знања европске публике у области класичног руског позоришта и класичне руске драматургије. А она, поред ремек-дела Шекспира, Шилера, чини основу репертоара Малог театра. Још почетком 19. века, за живота оснивача руске поезије Александра Пушкина, овде су биле постављене три сценске верзије његових дела. Међу најпознатијим поставкама које деценијама не силазе са сцене Малог позоришта је поставка Пушкиновог савременика, дипломате и песника Александра Грибоједова – Невоље због памети, као и дела Николаја Гогоља. И, наравно, комади Александра Островског, творца реалистичке драматургије и реалистичке позоришне школе. Мали театар често зову Домом Островског, јер на сцени је постављено свих 48 комада овог класика.
 

Пре него што је добио позив у Савез позоришта Европе, Мали театар, како је рекао Јуриј Соломин, успоставио је тесне стваралачке контакте са једним од чланова овог Савеза – миланским позориштем Пиколо. Прво упознавање десило се у Москви, када су Италијани приказали на сцени Малог театра своју чувену представу Арлекин, слуга два господара.
 

Мени се свиђа ова представа, каже Јуриј Соломин. И свиђа ми се то што италијански глумци чувају своју традиционалну школу масака. Са своје стране Италијани, наставља руководилац Малог театра, видели су нашу позришну академију, чак су радили са студентима: месец дана седам педагога и водећих глумаца позоришта Пиколо предавало је код нас. То је било задовољство за студенте, за глумце и редитеље. Прошлог лета руске студенте позвали су у Италију на међународни фестивал позоришних школа. Они су играли тамо Пушкинов комад Моцарт и Салијери. И постигли су велики успех. После тога Италијани су понудили да поставе са омладином италијанског класика Голдонија. Што је и учинио редитељ Стефано ди Лука. Испала је представа типипно италијанска, у исто време слична поставкама по драмама руског класика Чехова. И тако је успостављена сарадња, каже Јуриј Соломин. Пре него што су нас примили у Европски позоришни савез, долазила нам је велика група редитеља и његови руководиоци. Они су погледали све – и само позрориште, и нашу филијалу, и школу у оквиру позоришта. И дошли су до закључка да за сарадњу постоје врло добри услови. А ми смо им пружили руку пријатељства.
 

И тако је још једно руско позориште ушло у јединствени вишенационални позоришни дом, који представља Савез позоришта Европе, у чијем саставу је 34 колектива из 16 европских земаља, Израела и Русије.