Злато сребрног века

Чудноват, тежак, дирљив и генијалан, – то је оцена колега и пријатеља једног од великих песника прошлог века Осипа Манделштама. 15. јануара се навршава 120. годишњица рођења тог јарког представника руског Сребрног века, песника-пророка у немилости, класика руске књижевности.

У Русији су тој годишњици посвећени Манделштамовски дани. Одржавају се књижевне вечери и конференције, позоришњи фестивал и низ изложби – све ће то од 15. јануара и до краја овог месеца обухватити многе градове, а пре свега оне, који су повезани с биографијом тог песника. То су Петербург, где је Манделштам живео од малих ногу и одакле је пре револуције 1917. године често ишао у Европу, рецимо, да би сушао предавања на Хајделбершком универзитету и париској Сорбони.То је Воронеж – град у Централном делу европске Русије, где је подвргнут репресалијама за стаљиново доба песник живео у прогнанству. То је и Владивосток – крупни центар на обали Пацифика: ту је у једном од логора Манделштам погинуо, када је имао 47 година.
 

Међутим, већи део програма Манделштамовских дана ће бити одржан у Москви. Ту је Осип Манделштам стекао своју другу кућу, у младим данима је био скоро срећан – заљубљен у Марину Цветајеву, која је као и он постала део руске књижевности. Она му је открила Москву, била један од првих одушевљених, а и строгих критичара његовог стваралаштва, - истакао је у интервјуу Гласу Русије научник Државног књижевног музеја у Москви Владимир Крижевски.

Цветајева и Манделштам су у младости били веома нежни једно према другом. Они су имали кратку романсу, али се сматра да је то више песничка него љубавна романса. Мислим да има једно 8 песама Манделштама, посвећених Цветајевој и отприлике исто толико у циклусу саме Цветајеве. У њему она назива своје стихове у односу на његове неваспитаним. Већ тада, 1915.-1916. године дошло је и до несугласица међу њима. Цветајева је била футуристкиња, а Манделштам је био ближи поезији 18. и 19. века – Гаврилу Державину, Фјодору Тјутчеву, односно, песницима који су лако писали стихове високим стилом.

Постоји мишлење да је Осип Манделштам био помало настран, бескућник, који није учествовао у друштвеном животу и није се бавио политиком. Све је то тако и није тако, судећи по томе како су усрдно казнени органи водили против тог песника политичке предмете. Како објашњава Владимир Крижевски, политиком се Манделштам није бавио, он се једноставно… достојанствено понашао приликом сусрета
власти.

С властима се он суочавао, када су оне, према његовом мишлењу, кршиле моралне основе, које нико није смео да крши, Тјутчеву, односно, с испољавањем - наставља Владимир Крижевски и наводи случај с високим припадником Сверуске ванредне комисије за борбу против контрареволуције. У московској Кафани песника је Манделштам видео човека, који седи за столом и попуњава празне листове са потписом шефова именима људи, које је потребно стрељати или ухапсити. Чим је Манделштам схватио шта се дешава, он је повукао и поцепао те папире. Такво понашање је резултат изузетног моралног осећања код Манделштама. Не би било право да чинимо од њега политичара. Тако је било до 1934. године, када је Манделштам схватио да је потребно бити грађански песник.

Почетком 1930-их година он је написао епиграм против Стаљина, који је прочитао многим људима, не скривајући да је аутор. Он је био ухапшен, те је за први пут био само прогнан. Одузета су му била и грађанска права. Друго потказивање из 1938. године га је водило у логоре, директно у смрт. Све до сада нису познате околоности, али су све верзије страшне…

Једном је Осип Манделштам рекао: Поезију поштују само код нас, јер нигде више за поезију не убијају. Међутим, поред отворених испада против деспотизма његово стваралаштво је имало још једно опасно својство: било је неразумљиво за већину. Много тога у његовим песмама било је предвиђено за равноправног образованог и културног човека, - рекао је чувени савремени песник Евгениј Јевтушенко и додао: совјетска идеолошка бирократија нагонски је осећала у недокучивости за њу тих стихова неку скривену опасност.

Није ни чудо што су после смрти Манделштама покушали да бришу његово име из историје руске културе! Међутим, оно се бар са закашњењм вратило, и то не само руским читаоцима – данас је Манделштам преведен на многе језике Запада и Истока. Неко цени у њему класицисту, пушкинов одјек, како је рекао истакнути песник 20. века Јосиф Бродски. А неко, - додаје Бродски, - директан, лице у лице поглед на свет, који се може упоредити с покушајем да се опише изнутра његова молекуларна супстанца. То нико нема…