Иванова корита мелем за душу

ЦЕТИЊЕ - Иванова корита и ове године плијене љепотом. У подножју Ловћена она изгледају скоро нестварно. Такав мир, ваздух који сијече дах, ливаде и шумске стазе, тешко је наћи било гдје другдје у Црној Гори. Па и Дурмитор који се дичи првенством међу планинским љепотицама одао би признање Ловћену, а Иванова Корита могла би стати раме уз раме Жабљаку. Природа је овдје таква да се посумња у народну пјесму која каже да болесно женско срце не лијечи вода са Иванових корита него „медна уста ЈовановаЋ. Уколико је срце и нечија душа стварно болесна, можда не од љубави, него од неке болести, ваздух, пејзажи и питка вода Корита су прави мелеми.
Овдје је на једном мјесту Створитељ својом руком исписао невидљиву историју Црне Горе. Ко зна да је чита не требају му књиге. Све оно кроз шта је прошла Црна Гора на Ивановим Коритима је исписано у ваздуху и обронцима Ловћена. Само треба пробудити успавана чула, која се на час збуњена Коритовим љепотама брзо ослобађају градске вреве и свакодневне журбе. На Ивановим коритима све то изгледа тако далеко и бесмислено, јер дубина живота овдје се прстима може опипати.
У подловћенску идилу савршено се уклапа одмаралиште у којем већином бораве дјеца из сиромашнијих црногорских породица. Можда се надлежним министарствима може штошта замјерити, али треба им признати да су добро изабрали када су одлучили да ту дјецу о свом трошку шаљу баш на Иванова Корита. Она одавде неће отићи пунијег џепа, али богатијег духа сигурно хоће. Њихов жагор не ремети планински тајац, напротив допуњују се и сливају у јединствену поруку о Црној Гори и њеној судбини. Поред одмаралишта су изграђени спортски терени, који су овога љета добро посјећени, па поред духа овдје се окрепљује и тијело. Укратко, на Ивановим Коритима постоје сви услови за прави човјеков одмор или боље рећи доколицу. Код старих Грка она је подразумијевала и размишљање о смислу живота, а попут њих данас на Ивановим Коритима такву прилику има сваки посјетилац.
Нажалост, њих је ове године на Коритима мало. Осим поменутог одмаралишта које је попуњено остали објекти зјапе празни. Посебно жалосно изгледају празни у планинском стилу саграђени ресторани (Под буквом, на примјер). Кафане на мору које нијесу ни налик овом ресторану пуне су гостију који бацају паре на разне пице, хамбургере и осталу брзу храну. На Ивановим Коритима имате националне специјалитете по приступачним цијенама, али које нема ко да проба, јер посјетиоци су ријетки.
Са Иванових Корита тешким срцем, али и горчином, се одлази. Боли сазнање да је један од најљепших кутака у Црној Гори током љета мало посјећен. Овдје је љепота прављена за људе, а неко је сигурно крив што овога љета ту љепоту не осјети и посјети више посјетилаца.

Срушени Дом и "безимене" бисте

И на Ивановим Коритима, нажалост, има недостатака за које су криви они који газдују овим националним парком. Посебно је ружно разрушено старо одмаралиште и брдо смећа испред њега. Све то се налази у шумарку надомак одмаралишта и покрај је главне пјешачке стазе, па нема шансе да посјетиоци не виде то ругло. Ипак, горе од тога изгледају оближње бисте владара из династије Петровића. Све оне су остале без већине слова, па би неко ко први пут овде долази могао помислити да су Црном Гором владали неке безимене владике, књажеви и краљ.