Корисни хлеб са Алтаја

Технологију млевења, помоћу које се чува максимални садржај витамина и микроелемената у зрну, разрадили су научници Алтајског државног техничког универзитета. Али на универзитету на томе се нису зауставили и организовали су предузеће. Већ на лето на тезгама продавница овог сибирског региона појавиће се векне направљене на основу иновације.
 

Први хлеб, по подацима археолога, појавио се пре више од 15 хиљада година. Сваки народ има историјске традиције припремања ове најпопуларније намирнице. У Русији од давнина су давали предност ражаном и пшеничном хлебу. Последњих година асортиман па и технологије припреме пецива значајно су се прошириле. Како показује пракса, нема границе усавршавања у тој области. То да су највреднији витамини и минерали концентрисани управо у љусци зрна сада знају чак и лаици. Али мало ко зна како да се они очувају у коначном производу, после свих стадијума производње хелба. То и јесте један од главних задатака који стоје пред научницима у области исхране.
 

Апарат за млевење који су они разрадили максимално чува љуску, значи и биолошки активне супстанце које она садржи, рекао је за Глас Русије проректор за научно-иновациони рад Алтајског државног техничког универзитета Андреј Максименко.
 

Чинило би се, хлеб као хлеб, шта се може ту смислити? У ствари има шта да се смисли. Прошле године научници нашег прехрамбеног факултета добили су патент РФ који потврђује права власништва универзитета на нови вид млевења зрна, који користимо за производњу хлега. А он се састоји у томе да се не меље суво зрно, већ зрно које долази непосредно са њиве. О чему је реч? У многим разрадама већ је доказано да су хранљива својства опне зрна много кориснија него самог зрна. Све оне микроелементе који се налазе у опни ми чувамо током новог млевења. Тако на крају добијамо обични хлеб са необичним својствима.
 

Пшенично зрно, наставља Андреј Максименко, то је ризница корисних супстанци, то су витамини А, Е, Ф и групе Б, као и минерални на основу бакра, селена, силицијума, магнезијума, кобалта, цинка, калијума, хлора, натријума, јода. Обично све ове компоненте вредне за човека приликом прераде нестају. Тако само брашно садржи улгавном скроб. Производ не баш превише користан, а за људе који су склони гојењу и пате од дијабетеса – штетан. Револуционарна разрада алтајских научника омогућава да се лако подели зрно на компоненте, а затим да се оне помешају у максимално избалансираним пропорцијама.
 

Научници универзитета са Алтаја челе да створе читаву потрошачку линију корисног хлеба од алтајске пшенице, једноставније говорећи разне сорте за сваки укус. Они планирају да у брашно ставе хељду, тикву и друге природне састојке, богате витаминима и микроелементима. Професионални пекари називају такве смесе композитним. Сада их сви руски произвођачи купују у Европи, сада ће их припремати на Алтају.