Почетна страница > Новости

„Случај Грибена“ или робови политичке коректности

„Случај Грибена“ или робови политичке коректности
20.01.2011. год.

„Доживљаји Хаклибери Фина“ ће постати политички коректни. Дечја књижица америчког писца Марка Твена, популарна у целом свету, редигована је „у складу са захтевима времена“. Излазак у свет обновљеног издања у САД се очекује већ у фебруару. Али, код већине поштовалаца познатог аутора, укључујући и његове сународнике, ова вест не изазива одушевљење.

Професор књижевности из америчке државе Алабаме, Алан Грибен, који је проучавао „Доживљаје Хаклибери Фина“ избројао је да се у тексту Марка Твена 219 пута помиње политички некоректна реч „црнац“ и свуда ју је заменио речју... „роб“. Грибенова „логика“ је следећа: предуго су тамнопути становници САД били у статусу робова. Можда су намере уредника биле најплеменитије, али ево шта није јасно: књига Марка Твена написана је 1884. године, скоро 20 година после званичог укидања ропства у САД, које је забележено у 13. исправци Устава. Испоставља се да се време може окренути уназад?

Позната латинска пословица гласи: «Verba volant scripta manent». На србском то значи: „оно што је написано не може се избрисати“. Међутим, неко брише, у сваком случају покушава. „Случај Грибена“, авај, није појединачан у историји културе,“ тврди у интервјуу за „Глас Русије“ познати руски писац Владислав Отрошенко.

Мислим да је то једна од апсурдних појава савременог света, - каже Владислав Отрошенко. – Треба одлучити шта има већу вредност – политичка коректност као појава или ремек-дела класичне књижевности. Узмимо, рецимо, дела Достојевског. Приликом објављивања у Европи, а посебно у Пољској, могло би се пронићи у негативне ликове Пољака, који се у њима често срећу. Иако је сам Достојевски имао и пољске крви, - али то је један од парадокса – Пољаци су код њега увек комично непријатни типови. На пример, у роману „Браћа Карамазови“, кад Димитрије Карамазов банчи, бацајући на ветар очев новац, поред њега се одмах појављује групица пољских пробисвета. Хајде онда да забранимо у Европи „Браћу Карамазове“! Да ли ће од тога историја људског духа имати користи? Чини ми се да ће изгубити.

Под ударима цензуре у име политичке коректности, пре свега се налази дечја књижевност: сматра се да озлоглашену коректност у човеку треба васпитати од малих ногу. На пример, 1930-их година у Кини је била забрањена књига класика енглеске дечје књижевности Луиса Керола „Алиса у земљи чуда“. Навођен је следећи разлог: „књига описује животиње као ликове равноправне с људима“, „животиње не смеју да говоре као људи“. А ево сасвим свежег примера: сад су се већ у Великој Британији исто тако јако увредили због „хомо сапиенса“. Уочи овог Божића у једној од енглеских грофовија промењено је име Меденог човечуљка – лика из енглеских дечјих бајки, попут руског Колопка – у бесполну Медену персону («Gingerbread Person» уместо «Gingerbread Man»). Шалу на страну, али доведена до максимума „политичка коректност“, посебно с акцентом на првој речи – од средства за заштиту права може да постане оруђе његовог гажења, подсећа писац Владислав Отрошенко.

Немам ништа против политичке коректности, сматрам да треба да испољимо максимално поштовање кад је у питању општење међу народима. Али треба имати на уму да постоји свакодневни живот и да постоји живот уметности, у који се не може упадати на груб начин. Овакви покушаји не престају. Рецимо, сасвим недавно је у Украјини, за време председника Јушченка „поправљена“ Гогољева проза: на свим местима где је аутор клицао: „Русијо! Русијо!“ уписана је реч „Украјина“. Сматрам да је то просто злочин, за који ми се чини да следи кривична казна, јер постоје ауторска права! Кад писац и издавач закључују уговор, једна од његових тачака је неприкосновеност ауторског текста. Ако издавач не једноставно да скрати, избаци или промени неке речи у тексту, већ га чак пропрати коментарима или предговором који није усаглашен с аутором, то је већ кршење права аутора и кажњава се на одређени начин. Дакле, зашто у односима светске заједнице и посленика уметности свих времена и народа ово правило не постоји?

„Ако је дело већ издржало одређену промену у току времена, ако је постало класика, дужни смо да га прихватимо онаквим какво оно јесте,“ закључује Владислав Отрошенко.



  • Извор
  • Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Запад се припрема за рат пуног обима до 2030. године, изјавио је заменик министра спољних послова Александар Грушко...


Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....

Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...


Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....

На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...



Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Пружите запосленима врхунску исхрану уз Ордера - Топли оброк

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА