Запад и његов костур у орману

Реферат швајцарског правобраниоца Дика Мартија парламентарна скупштина СЕ прошлог уторка је одобрила без поговора. Одлучено је да се започне међународна истрага злочина косовског режима – убистава и криминалне трговине људским органима. Ради тога, истина, правник је морао да преживи многобројне нападе на прес-конференцији и у разговору са политичарима: наводно, мало је доказа. Питања су се вратила као бумеранг самим критичарима. Зашто сте, занимао се он, све то време ћутали? Зашто се ваш политички опортунизам испоставио за вас важнији од праведности и елементарних људских права која непрестано рекламирате у својим говорима? Одговор није уследио. Не чуди: тешко је признати да је управо Запад ради раскола Србије одгајио сопственог изопаченика и мафијозу, а свету премијера Хашима Тачија? Ситауцију коментарише магистар историјских наука Сергеј Гук са немачким експертом Екартом Шпоом и директором Института за стратешке оцене Сергејом Ознобишчевом.

Постоји нежеља западних политичара да узимају у обзир чињенице које противрече њиховој устаљеној тачки гледишта. Запад је полазио од једностраног прилаза: за све су криви Срби. Чињенице које поткрепљују другу тачку гледишта нису се прихватале. И чак такав ауторитет као Карла дел Понте није могла да делује на процес доношења одлука.

Велики политичар не може да призна грешку. То је оно што сада видимо. Али ипак дешавања сведоче да чак и у великој политици пре или касније све постаје јавно. Мислим да ће ствар доћи до нечега попут Међународног трибунала.

Екарт Шпоо, издавач немачког листа Осецки, раније председник Савеза новинара НЕмачке, са мишљењем Ознобишчева је солидаран. Србија, главна жртва рата против Југославије, треба да буде главни кривац. Тако је пожелео НАТО. Ни о чему тако не сањају агресори као да избришу ужасе из сећања народа, наставља публициста. Највећу кланицу на Балкану у октобру 1941. године приредиле су немачке трупе. За неколико сати убили су 7000 људи, слали на стрељање читаве разреде заједно са наставницима. Ко у Немачкој зна за то? Ко зна да су споменик сећања на жртве злочина срушили за време НАТО бомбардовања 1999. године? Ко зна да је Србија прошлог века три пута подвргавана нападу управо немачких трупа? То, како данас говоре, није тема.

Карла дел Понте пре две године стидљиво је покушала да извуче костур из НАТО ормана, али добила је пацку, а костур су гурнули дубље. Али он је испао у свој својој неугледности. Данас се неко од европских политичара театрално ужасава зверстава косовске криминалне мафије. Праве се као да до недавно ништа нису знали о деловању монструма, љубимца на Западу. Ни за масовна политичка убиства, безбрижну корупцију, трговину наркотицима и људским органима. Најважније да Тачи, кога финансира и снабдева ЦИА, исправано испуни улогу гаранта стабилности на Косову. Кројио је по свом кривичном шниту. Потпуна тишина око онога што се дешавало сасвим је одговарала НАТО апостолима људских права. А за САД то је била и могућност да направе још једну војну базу на Балкану.

Тачи и Норјега, Пиноче, Самоса, Садам Хусеин и угандски диктатор Иди Амин – сви они су били, а неко је и остао близак савезник САД. Да ли је случајно настала управо таква галерија портрета?