Египат на критичној црти

Египат преживљава преломни моменат. Данас је опозиција организовала «марш милиона», који, како она рачуна, може кардинало да промени ситуацију у земљи.
 

Милиони људи изашли су на улице Каира и Александрије с паролама да председник земље Хосни Мубарак и нова влада, која је тек јуче положила заклетву, дају оставку. Опозиција, у чијим редовима се не види за сада јединствени лидер, демонстрира своју сасвим реалну силу. При томе најпреиментији и најнепомирљивији став заузима асоцијација Браћа муслимани која је забрањена. У објављеној изјави радикали позивају египатски народ да не напушта улице док се режим који се налази на власти не повуче.

На коме ће остати поље боја? Можда на онима на чијој страни буде египатска војска? Мишљење Владимира Бељакова, експерта Института за Исток.

Мени се чини да ће највероватнији резултат развоја ситуације бити компромис између режима и опозиције. На то наводи у првом реду чињеница да армија остаје верна режиму. Армија у Египту у периоду републике увек је била основа режима и изгледа да то остаје до данас. Поново именовани потпредседник Египта Омар Сулејман већ је почео преговоре са представницима опозиције, при чему, како схватам, у првом реду са представницима формално постојећих политичких странака. А таквих странака је у Египту више од двадесет.

За међународну заједницу стабилност у Египту, највероватније, вреднија је од промена. Па макар те промене могле да доведу до успостављања демократије у земљи. Превише велика може да буде цена прелазног периода. Покушаји да се војним путем реши криза прете катастрофалним последицама. При чему не само за Египат. Не треба заборавити да основна маршрута испорука блискоисточне нафте у Европу пролази кроз Суецки канал. И не само. Канас осигурава око 10% превоза светске трговине. У случају даље дестабилизације ситуације у земљи он може да буде затворен. Зато ситуација у Египту теоријски може да успори излазак светске економије из кризе.

Између осталог, осим економских постоје и политички ризици. На њим подсећа Владимир Бељаков.

Ако ипак Мубарака натерају да оде и у таласу протеста на власт дођу исламисти, врло много ће се променити не само у самом Египту, већ и у читавом регону. Довољно је сетити се како је утицала на ситуацију регону исламска револуција у Ирану 1979. године.

А такав развој се не искључује. Између осталог, у Ирану многи политичари виде догађаје у Египту као понављање Исламске револуције из 1979. године. Између осталог, у таквом кључу изразили су се председник иранског парламента Али Лариџани и ајатола Ахмад Хатами.

Међу првима могућу опасност од дешавања у Египту спознао је Израел. За разлику од САД и већине европских земаља, које нису за сада изјавиле званичну подршку режиму Мубарака, израелске власти су заузеле конкретнији став. У директиви коју је МИП Израела упутило у кључне амбасаде у иностранству, подвлачи се важност одржавања стабилности у Египту. А то значи да «револуција урми» није потребна никоме осим самих револуционара.