Јединствена запрега за 17 земаља зоне евра

Немачка која се до недавно опрезно односила према идеји економске владе за зону евра, сада је преузела на себе улогу подстрекача. Према информацији листа Шпигел, ресор Ангеле Меркел припремио је известан Пакт о конкурентској моћи који Берлин намерава да гура. Реч је о скупу конкурентских захтева који означени модел на све начине јача. Говори се само да ће они бити обавезнији у поређењу са онима који делују данас на заједничком простору ЕУ. Тему разматра кометатор Сергеј Гук и руководилац Центра за немачка истраживања Европског инстутута Владислав Белов.

Зна се такође да ће економска влада будућности почети да тражи вођење једноличније националне политке у финансијској и социјално-економској сфери. Предлаже се, на пример, да се трошкови на основу зарада међусобно превише не разликују. Означено је такође да се старосна граница и ниво исплата пензионера доведе на заједнички именилац. Усалгашаваће се и инвестиције у будућност. И, наравно, Немци не би били Немци, када не би истакли свој давнашњи захтев о увођењу, како они кажу «дужничке кочнице». Мада слична ограничења већ садржи Пакт стабилности, у пракси га се, истина, придржавају појединци.

Да ли је реално направити заједничку запрегу за 17 држава? Треба само да започне криза и национални егоизам одмах превладава над апстрактном економском солидарности у оквиру ЕУ. Мишљење Владислава Белова.

Немачка и Француска траже механизме који ће омогућити да се ова политика усагласи. Постоји могућност да земље зоне евра у крајњој мери усагласе количинске параметре трошкова. То је објективан захтев. И сасвим је могуће да ће стране наћи заједнички консензус. Како ће бити назван орган за усаглашавање – економска или финансијска влада, то више није важно.

Моја прогноза за 2011. годину је таква да ће тећи процес усаглашавања. Мислим да ће он заузети много више времена него у текућој години. Надам се да ће то бити одређени процес зближавања 17 земаља зоне евра. Пратићемо покушаје лидера Француске и Немачке са једне стране да постигну некакву дисциплину у економској и финансијској политици. Са друге покушаје да се остале земље ЕУ привежу за политику земаља зоне евра.

Концепцију јединствене економске владе за зону евра немачки политички естаблишмент не прихвата ни из далека једнозначно. Пример је раскол у Слободној демократској странци Немачке. Функцинери који су се окупили око председника фракције Германа Золмса не желе да делегирају национална овлашћења Бриселу.

Не поричући неопходност тешке координације економске политике у оквиру ЕУ, председник баварске посланичке групе Ханс Петер Фридрих примећује: Ради тога уопште нису потребне нове структуре. Координација се логично остварује у оквиру европског Савета шефова држава и влада, ради чега је он и створен. Уз то централизација економске политике на нивоу ЕУ несумњиво ће бити грешка, убеђен је Фридрих.

Судећи по реакцији европских експерата, идеја јединствене економске владе за зону евра очигледно је сирова. Свести у исту раван различите интересе сложен је задатак. Присталице зближавања треба да сакупе анђеоско стрпљење и да одбране ставове корак по корак.