Московски позоришни студио србског глумца Срђана Симића

На једном од међународних позоришних форума „Златни Витез“ србски глумац Срђан Симић је приказао монодраму по књизи руског совјетског писца 20. века Венедикта Јерофејева „Москва-Петушки“. Јунаку дела, јуродивом алкохоличару Вењички, мали град Петушки, у којем га чека вољена, изгледа као рај на Земљи. У самој књизи аутор размишља на апстрактне теме. И наравно, жуди за тим да што пре стигне у Петушки.

Режисерски и глумачки рад Срђана Симића оставио је снажан утисак на фестивалу. У тој мери да је глумцу понуђено да се пресели у Москву и да овде отвори свој драмски студио. И скоро годину дана Срђан живи и ради у Москви. Осим часова у позоришној радионици он предаје србски језик. Разговарали смо с глумцем прошле недеље, на дан приказивања монодраме „Москва-Петушки“ у његовој позоришној радионици. Срђан Симић – о московском животу.

Свакодневни живот је овде прилично тежак и тмуран. Тако да има везу са представом. Тј, Вења није ништа измислио. Стварно је тешко. На фестивалу је било јако лепо. Кад сам први пут стигао, био сам одушевљен: „Први пут у Русији, у Москви, Ура!“ А после тога, кад сам дошао да живим овде, то је већ друга прича. Мораш да се сналазиш, све је јако скупо. Али навикао сам се. Спасава ме то, што водим овај драмски студио и што се бавим уметношћу. И пошто сам ја православац,  мени се свиђа то, да овде храмови и манастири на све стране. И плус руски људи су супер. Тако да се дружећи са људима, успевам да се снађем за сада. Тако да иза све те муке човек ту остаје „благ и светао“, што каже Веничка.

     Срђан Симић – о разлици између московског живота и живота у Србији.
 

То је једнака лудост и овде и тамо. Тј, људи се тиме баве и посвећени су свом послу и овде и тамо. Тако да ту нема неке велике разлике. Е сад разлика је у организацији. Мени се чини да је овде ипак мало боља организација, него у Србији. И као друго, овде је много већа средина, више људи, али је много већи град. И онда нико се не гура: „Ко је сад овај Срђан Симић?  Шта он хоће сада?„ Тога има у Србији, зато што је мала средина, и људи се гурају. Ја то не волим. И зато ми се овде више свиђа.

Срђан Симић је скоро одмах наишао на разумевање московског уметника, вајара и писца Игора Јохансона, сувласника галерије „Спајдермаус“, у којој се сад и налази Срђанов драмски студио.

Свидело ми се што то није класична уметост, већ завршена монодрама, у којој глумац открива своје виђење, посматра дело, које изузетно волим са своје тачке гледишта. Тим пре што сам познавао самог аутора и његову породицу и што су сећања на њега веома лепа.

Узгред буди речено, Игор Јохансон је потомак шведског мајстора бродоградње Карла Јохансона, којег јеу Русију позвао Петар I. Његов деда, Борис Јохансон, у совјетско време је био утемељивач соцреализма у ликовној уметности, а Андреј Јохансон је смислио етикету за вотку „Столичнаја“, која је позната у целом свету. Сам Игор Јохансон тежи ка свим облицима савремене уметности. Данас су се, по речима уметника, многи презаситили комерцијалне уметности и почињу да поново разматрају своје погледе. У Москви сад заиста има много некомерцијалних пројеката. Галерија „Спајдермаус“ је један од њих. Овај уметнички простор, по речима Игора Јохансона, постоји за оне, који желе да изразе сопствену концептуалну идеју. Уметник тврди да се у галерији појављује све више јарких, самосвојних уметника. Срђан Симић је међу њима заузео врло поштовано место. Сама монодрама „Москва-Петушки“ у његовом извођењу наишла је на жив одјек и међу московским позоришним прегаоцима. Међу њима има људи, којима је блиска србска култура. На пример, коаутор руско-србског интернет-портала senica.ru Наталија Буркова.

Поштено говорећи, представа је превазишла сва моја очекивања, - каже Наталија Буркова. – Нисам могла да замислим како може да је уради један глумац. Наизглед, слика је чисто совјетска, али сам ипак видела поглед Србина на руску душу. Пријатно ме је зачудило што је глумац успео да све уради за тако кратко време, 45 минута. Многима је тешко да не одуговлаче своје представе. Међутим, Срђану је то пошло за руком.

Дакле, прва позоришна представа Срђана Симића у Москви је већ наишла на разумевање публике. Сад глумац заједно са студентима свог драмског студија ради на новом пројекту – представи „Мали принц“. Надамо се да ће његов рад у Москви уродити плодом.