Архијерејски сабор РПЦ завршио свој рад у Москви

У руском главном граду је завршио рад Архијерејски сабор РПЦ. Форум вишег свештенства се одржавао у току три дана. На њему су разматрани не само питања и проблеми који узнемиравају православне вернике, већ и читав свет.

Данашњи Архијерејски сабор  с правом може да се зове Сабором Руског света, - уверен је првојерарх РПЦ  патријарх Кирил.

Заиста архијереји заступају не само 22 земље из којих су они дошли, већ заступају Руски православни свет који је присутан више него у 60 земаља. Ако повучемо условну линију, која повезује тај свет, могли би да је почнемо у Јапану, вучемо кроз читав евроазијски континент у Северну Америку, у Јужну Америку и завршимо у Аустралији. С обзиром на специфичност сваке земље, документи које усваја Архијерејски сабор, имају  фундаментални карактер.

Основне теме форума – има их око десет – обухватале су не толико канонска питања, колико  узајамне односе између цркве и друштва. Рецимо, документ «О мерама у очувању успомене на новомученике, исповеднике и све невино пострадале од безбожника у године прогањања» позван је да учврсти историјску меморију. Усвајање другог документа – О животу и проблемима  малобројних  аутохтоних народа – усмерен је на духовну подршку представника малих етничких народа: од образовних програма све до изградње храмова у удаљеним селима и насељима.

Још две теме обухватају могућност учешћа свештенства у политичком животу и однос цркве према  намерном  богохулењу и клевети на њу, мада и индиректно,  оне су усмерене на решење унутарцрквених раскола. Та тема је данас актуелнија за Украјину, где већ у току друге деценије траје црквени раскол, - истакао је у интервјуу радиокомпанији Глас Русије представник Украјинске православне цркве Московске патријаршије архиепископ Перејаслављ-Хмелницки Александар.

Блажени митрополит Владимир – првојерарх Украјинске православне цркве огласио је на Сабору те проблеме које има данас УПЦ у савлађивању тог црквеног раскола који данас постоји у Украјини. Питање црквеног раскола је Христова рана на телу Цркве, она тражи своје лечење.  Међутим, оно не може да буде ужурбано.

Важност свих усвојених на Архијерејском сабору докумената данас је тим пре актуелна што почев од 2007. године, после уједињења РПЦ и РПЦ у иностранству, број православних парохија Московске патријаршије се знатно повећао. Многе православне заједнице, например, у Сирији, Ливану, Јорданији, Палестини, које су биле у току дужег времена лишене црквеног управљања Московске патријаршије данас су добиле јасне препоруке како им вреди да наставе своје служење у нехришћанским земљама.  Мишлење Архијереог сабора може да узме у обзир и свештенство Кинеске и Јапанске православних цркава. Без обзира на то што су обе цркве данас националне, оне су некада биле формиране од стране свештеника РПЦ, те се све до сада оријентишу према њеној веронауци.