Европа се спрема за поринуће

Европски пројекат стварања мултикултуралног друштва, заснованог на толеранцији, хармонији култура, религија и нација није успео. Овакву изјаву на минхенској конференцији за безбедност дао је британски премијер Дејвид Камерон.

Камероново излагање у Минхену имало је ефекат бомбе. Најмање од свега представници европске елите који су се окупили да у неформалној атмосфери размотре питања безбедности очекивали су тако радикалне изјаве од британског премијера. Његова земља традиционално се дистанцирала од разматрања акутних питања везаних за имигранте из муслиманских земаља. За разлику, рецимо, од Немачке или Француске, за које је овај проблем већ напустио раван разматрања и испољио се сасвим очигледно. Довољно је сетити се серије недавних паљења аутомобила код Париза, која су извели емигранти из Северне Африке, и незадовољства Немаца понашањем турске заједнице и имиграната из Блискоисточног региона. Између осталог, још крајем прошле године канцелар Немачке Ангела Меркел је већ признала неуспех мултикултуралног пројекта у њеној земљи. Она је позвала имигранте да уче немачки, да поштују законе и да се активније интегришу у друштво. Иступање канцелара Немачке није омео чак ни велики скандал изазван изласком књиге Немачка- самоликвидација, чији аутор тило Сарацин је тврдио да пораст броја имиграната неумитно води ка назатку земље.

Минхенско излагање Дејвида Камерона очигледно се у ставу преплиће са Меркеловом. Британски премијер сматра да пасивну толеранцију европљана треба заменити мишићавим либерализмом у погледу имиграната. Многи муслимани, по његовом мишљењу, лишивши се корена, постају лак плен за радикале.

Неуспех мултикултуралног пројекта објашњава се читавим низом фактора, убеђена је политиколог Надежда Арбатова.

Парола коју је истакла ЕУ – јединство разноврсности, првобитно се односила на разноврсност унутар саме Европе. Овај циљ се може достићи: уз све разлике то су земље исти културе и религије. Али то о чему говоре Меркел и Камерон данас је везано за прилив имиграната. Први талас имиграције из Африке и Азије био је миран, ови људи су хтели да зараде новац и нормално да живе. Али њихова деца и унуци који су се родили и добили држављанство у Европи, претендују на нешто сасвим друго: на утврђивање своје културе и религије. И често доспевају у радикалне исламистичке организације. У томе је огроман проблем за ЕУ. Као прво, одуство јединствене стратегије интеграције. Као друго, нежеља имиграната, који користе социјална блага, да се интегришу у ова друштва. Раније тога није било.

Осим тога, европско становништво које држи до своје културе често испољава незадовољство све већим бројем имигрантски енклава, које се одликују великим степеном затворености. И европски политичари не могу на то да не реагују.

Европа стоји пред избором. Са једне стране, она не намерава да одустане од традиционалних хуманистичких идеала и демократских слобода, између осталог у погледу представника других нација. То може да провоцира пораст радикалних расположења у арапском свету и да поткопа економију ЕУ, у којој ради на милионе имиграната. Са друге, елите у ЕУ све чешће говоре о заштити од радикализма и очувању сопсвеног европског идентитета. Према прогнозама експерата, средином века удео досељеника у Европи може да достигне трећину. Какав компромис ће овде бити пронађен, показаће време. Ипак већ данас је јасно да миграциона политика на европском континенту може да претрпи битне промене.