Целибат спотицања

Католичка црква стоји на путу револиционарних промена. Посета Папе Римског Бенедикта 16. домовини, Немачкој, која предстоји ове године, изазвала је многобројне дебате о неопходности кардиналне реформе цркве. Ватикан позивају да иде у корак са временом и да коначно одустане од целибата – једне од најстаријих католичких догми.

За уидање целибата заложило се преко сто професора теологије европских универзитета. По њиховом мишљењу, укидање целибата најбољи је начин да се обнови репутација Свете столице, покварена сексуалним скандалима. Проблем укидања целибата данас је један од најсложенијих, сматра руски теоретичар религије Алексеј Јудин. Са једне стране, потреба за реформама је давно сазрела. Са друге – одлучивши се на реформе, католицизам ће изгубити свој идентитет, сматра експерт.

Промена односа према целибату свештенства, наравно, озбиљно ће променити лице Католичке цркве. Ипак не мислим да ће то решити онај проблем који имају у виду иницијатори сличних покрета. Мислим да је суштина проблема у нечем другом, а не у целибату.

Захтеве да се реформише западно-хришћанско учење многи експерти везују не са бригом свештеника за будућност цркве. Европљани који су се удаљили од црквених корена покушавају данас да диктирају цркви своје услове и норме. То је између осталог довело до женског свештенства, оправдавања абортуса, дозволе хомосексуалних бракова, подсећа теоретичар религије.

Ма колико чудно звучало, проблем целибата постоји и у РПЦ. Без обзира на то што се канонски православно свештенство дели на „бело“ – ожењено и „црно“ – неожењено, монахе. Ипак данас се могу видети такозвани целибатни клирици. Овакви свештеници почели су да се појављују крајем 20. века, када је у Русији започео препород духовног живота. Почеле су да се отварају цркве, али није било довољно свештенства. Појавило се много неожењених свештеника, који су временом ипак одлучили да се жене. Али према православним канонима, после рукоположења, свештеник нема право на брак. Зато је РПЦ изгубила део својих пастира. Али патријарх Кирил прилично лако је решио тај проблем, почетком 2011. године, када је усвојио специјални документ, каже свештеник Георгиј Рошчин.

Његов циљ је да се уреди пракса руположења. У Православној цркви се чува традиција брачног свештенства. А они који желе монашки живот, треба да га бирају и да започну свој живот од манастира. Трећег нема.

Руско друштво се односи према томе са разумевањем: јер православни свештеник има право избора, за разлику од католичког. Да ли ће целибат остати канонска традиција Католичке цркве, време ће показати. Европско друштво овај проблем мало брине. Према анкетирањима, већина европљана сматра религију архаизмом.