Црвени кувар Мао Цетунга

Кинеска кухиња сасвим је заслужила репутацију једне од најбољих у свету. А најпознатији Кинез, несумњиво је оснивач Народне Републике Кине Мао Цетунг. Али сада ћемо говорити не о предностима и недостацима овог политичара и државног посленика. Говорићемо о Мао Цетунгу као о гурману.

Да приметимо да се Велики Крманош разумео не само у политику, већ и у јело, без обзира на то што је демонстрирао једноставан укус. Ипак је он био револуционар. Револуција није званичи ручак, тврдио је 1927. године Мао Цетунг. Ипак није случајно што лик Маа широко користе за привлачење клијената у ресторане далеке од политике, како у самој Кини, тако и у читавом свету. У младости будући револуционар Мао Цетунг је студирао Хунанску педагошку академију. Суботом тамо су обично давали за ручак динстано месо у соја-сосу. Од тада је Мао заволео динстано месо. Будући револуционар није знао рецепт тог јела и није умео да кува, али је у јелу давао предност месу, сматрајући га једним од најважнијих стимуланса за рад мозга.

О томе је говорио у својим Сећањима на прошлост кинески писац Чоу Ерхфу. По његовим речима, Мао је обожавао људу црвену паприку. Незачињена јела нису била за њега. И чак када у животу није било довољно зачина – на пример у тешке године рата – Мао није могао без црвене паприке. Сам Мао учио је уметности употребе црвене паприке у исхрани: испоставило се да паприку не треба стављати на језик, већ дубоко у грло и гутати.

Да кажемо нешто и и црвеној динстаној свињетини коју самтрају омиљеним јелом Мао Цетунга.

Месо исечено на коцкице са карамел-шећером и аромом шаосинског вина... Тешко да ће се у Хуанини, родној провинцији Председника, наћи ресторан који иоле држи до себе у којем на јеловнику не би било ово јело. Не тако давно локалне власти су решиле да уведу својеврсни стандард за омиљено јело великог земљака. Стандарди су уведени и у погледу још неколико локалних јела, која је волео председник Мао. Тачније за печене паприке са свињетоном, свињетину на пари са киселим купусом и рибље главе на пари са паприком.

Али у целини Мао није извољевао, био је задовољан обичним јелима попут свињских ребара на пари, димљене рибе са чили сосом, сира тофу на купусом и каше из грубог зрна. Уопште многи су приметили да је Мао демонстрирао груби укус – свиђала су му се обична јела попут печеног кукуруза, свињените на сеоски начин. Аутор књиге о кинеској кухињи Фуксија Дунлоп пише: По свему у својим кулинарским укусима Мао Цетунг је остао до краја свог века хунански сељак. Он је страсно волео љуту храну. Позната је његова оштра реплика доктору, који је, када је Мао био већ у годинама, препоручио пацијенту да смањи употребу љуте хране: ако се плашиш чак љуте паприке у свом желудцу, одакле ће се наћи храборст за борбу против непријатеља?