Последњих неколико дана уочљив је тренд медијске припреме терена за могућу одлуку о отказивању продаје Телекома. На то прво указује недавна изјава премијера Мирка Цветковића у којој понавља стандарну аргументацију у прилог продаје Телекома, али што је врло значајно и признаје да постоји јако очекивање да Телеком не сме да се прода по сваку цену. Констатовано је да је влада за овај тренутак одредила прилично високу минималну цену и да ће тендер бити проглашен неуспешним уколико је нико не понуди. Тиме је практично отворена могућност за другачији расплет од планираног.
Већ наредног дана следила је изјава министарке финансија Дијане Драгутиновић, након разговора са представницима ММФ-а, која третира питање резервне варијанте за финансирање буџета уколико продаја Телекома не буде успешна. Сама констатација да финансијска стабилност у том случају неће бити угрожена је мање значајнија вест од саме чињенице да је то питање уопште разматрано на састанку са ММФ-ом, што указује на значајну вероватноћу да се то и деси.
Тренд медијске припреме терена је коначно потврђен у изјави генералног директора Телекома, Бранка Радујка, која је дата београдском недељнику НИН. Радујко је истакао да је продаја Телекома неизвесна и компликована јер не зависи само од добрих пословних резултата те компаније. Он је, поред осталог, поновио и парафразирао неколико битних аргумената који су донедавно износили бројни учесници неформалног фронта против продаје Телекома.
Продаја Телекома заиста јесте компликована, али пре свега због доласка Путина и сукоба ДС-а са Динкићем. То су вероватно главни разлози да се покрене процес медијске припреме за отказивање продаје Телекома која би, претпостављамо, могла да се деси до краја прве недеље марта.
Наиме, тајминг Путинове посете Србији се веома незгодно уклапа са термином до када треба да пристигну понуде у вези продаје Телекома. Иако је сам процес отварања понуда везан за строгу, тако рећи „транспарентну“ процедуру може се претпоставити да ће неформално све понуде бити познате непосредно пред Путинов долазак. А то је оно што заиста брине представнике западног фактора и њихове известиоце на терену. Без обзира што питање продаје Телекома сигурно неће бити званична тема разговора, постоји бојазан да ће се овако или онако, најављено или ненајављено, формално или неформално то питање ипак појавити на дневном реду.
Претпостављамо да је питање продаје Телекома бар за један, а вероватно за два реда величине испод нивоа питања којим се бави актуелни руски премијер. Међутим, то верни известиоци на терену доживљавају на другачији начин. Они, процењујемо, претпостављају да је ова посета уприличена управо због продаје Телекома. Они замишљају да ће то питање бити постављено потпуно опуштено, онако успут, као у филму „Национална Класа“ када друг Мома из комитета за безбедност саобраћаја на крају рутинске посете упита другове из савеза:
„ а оне алпине … када ће то да се дели?“
Само што је у постојећем односу снага Борис Љубомирович далеко од друга из савеза, Михаил Фридман од Флојда, а Владимир Владимирович поготово од тамо неког друга Моме. О аргументима типа „немају пара да их купе“ да и не говоримо.
Шалу на страну, Путинова посета се заиста поклапа са крајњим роком за достављање понуда за Телеком али и са редоследом потеза коју намеће нова руска иницијатива евро-азијских интеграција те актуелним хаосом и војно-политичким вакумом који оставља за собом пад „петро-доларског зида“ и америчке финансијске и економске моћи.
Независно од Путинове посете, сукоб ДС-а са Млађаном Динкићем такође значајно компликује продају Телекома. Овај сукоб је отворен, а од исхода његовог разрешења зависи не само термин парламентарних избора већ и могуће комбинације предизборних и постизборних коалиција.
Из угла ДС-а компликација се састоји у томе да се руши договорена концепција деобе плена, и чињеница да се непосредно питањем продаје оперативно бави ресорни министар Јасна Матић, тренутно Динкићев кадар од највећег поверења с обзиром да јој је поверена функција вршиоца дужности његовог ресора.
Из угла Млађана Динкића компликација се састоји у томе да би његов раније договорени део плена могао служити за привлачење и подмиривање прелетача из посланичког клуба Г17 плус у жуто јато.
За обе стране, бројне неправилности у поступку и отворена питања могу бити поводи за међусобно оптуживање када дође време за коначан обрачун. Све ово би „природно“ водило одлагању доношења коначне одлуке или отказивању целог постпупка.
Не треба занемарити ни актуелни талас протеста на Блиском истоку који се полако али сигурно, попут „заразе“, преноси и у друге делове света. Претпоставља се да режим и његове западне менторе поред осталог брине и могућност да се позив на скуп или протесну шетњу против продаје Телекома може, као и у поменутим протестима, разгласити и проширити до значајног броја грађана и без подршке медија тј. коришћењем Интернета и мобилне телефоније. То је на крају крајева већ виђено и пре актуелних протеста приликом позива на породичну шетњу против одржавања геј параде, с том значајном разликом да на том скупу није било ни трага од насиља. Претпостављамо да их брине и могућност да се у овом „незгодном“ тренутку, када гледамо разна дешавања широм света, један евентуални протест са ограниченим циљем може претворити у општи протест против актуелног режима, страначко-паразитског система и колонијалне управе.
Све ово, претпостављамо, може водити скором отказивању продаје Телекома јер је више него очигледно да је у току одговарајућа медијска припрема.
Информативна служба Двери – Покрета за живот Србије