Стари циркус: између прошлости и будућности

Један од најстаријих циркуса на свету – Московски циркус Јурија Никулина у част своје 130-годишице показује нови програм Парада атракција. У арени Старог циркуса, како московљани називају чувено здање у центру престонице, на Цветном булевару, сада се могу видети јединствене атракције. На пример, играч на жици Лењивац у извођењу Романа Хапјорског, који је ове године добио награду на престижном Међународном фестивалу у Монте Карлу.

Рекордне атракције су ушле у традицију Старог циркуса буквално од првих дана његовог постојања. Још 1927. године дресер Николај гладиљшчиков је зачудио публику, сакупивши у својој тачки заједно са медведима – белим, мрким и хималајским, лавице и доге. 40-их година његов колега дресер Анатолиј Корнилов је излазио у мањеж са тачком Џигитовка на камилама, а Александар Буслаев је направио атракцију Лавови и мотоцикли, где је окосница програма био трик са лавом који седи невезан иза леђа мотицилисте.

Традиционални модел циркуске представе, у којој постоје и трикови који одузимају дах, и атракције са дресираним животињама, и весела клоунада, у Старом циркусу труде се да очувају и данас. Уметност руских артиста, како тврди у интервјуу за Глас Русије руководилац колектива Максим Никулин, веома је тражена у иностранству.

Прошле године смо радили у 4 француска града, каже Максим Никулин. Представу су врло добро оценили и публика и штампа. Критиачри су је назвали најбољим циркуским шоу-програмом у Европи. Већ 10 година радимо у Јапану. Са Јапанцима је занимљиво – они имају своје схватање циркуса. Њихови продуценти сами бирају програм од тачака које понудимо: на крају обавезно треба да буде лет на трапезу, дресирани медведи, коњи и пси. Тачније Јапанци 45 година гледају практично једно те исто и то им не досади!

А у Европи све више се даје предност новом моделу циркуса, чији симбол је чувена трупа из Канаде – Дју Солеј. То је циркус без животиња, и пре театрализована циркуска представа са јединственим сижеом, понекада филозофским подтекстом. Али код своје куће и чак на гостовањима, без обзира на огормне тешкоће, Стари циркус не планира да одустаје од упечатљивих тачака са дресуром...

Максим Никулин каже какве се тешкоће појављују приликом преласка границе са животињама: ветеринарски захтеви, царински... То је врло сложено и скупо. Мада, примећује стручњак, у Јапан коње са копна уопште не пуштају, плаше се епидемије. А публика тражи џигите! И морамо да купујемо коње у Аустралији, превозимо у Јапан и тамо дресирамо.

Успех Старог Московског циркуса у иностранству сваке године се потврђује наградама на фестивалима у Паризу, Будимпешти, Монте Карлу. Циркус има и свој фестивал, на који долазе млади артисти из читаве Русије и страни учесници.