Екотуризам у Русији постаје све популарнији

Пројекат развоја екотуризма у Русији покреће Руско географско друштво. Маршуте које су у понуди могу да зачуде чак најокорелије пустолове.

Екотуризам је врста одмора који подразумева путовање у крајеве планете где је очувана дивља природа. У Русији таквих места је доста, и треба пружити људима могућност да их ивде, убеђена је продуцент медија-пројеката Руског географског друштва Ксенија Мишонова.

Под окриљем пројекта Чудеса Русије одлучили смо да направимо неколико машрута. На пример, Легенде Заполарја. Пет дана путовања који подразумевају екскузију иза Северног поларника, посету обреду очишћења у музеју Живун. То је изузетан природни етнографски музејски парк под отвореним небом, где може да се види култура исконских народа Севера у аутентичној средини – тамо где они живе. Можемо да покажемо туристима како људи живе у националној зимској кући чум, да их научимо да обраћују сирово месо, сирову рибу. Можемо да их научимо да управљају јеленима, псима.

Осим тога, постоји необична маршрута по вулканима Камчатке. За 14 дана утристи могу да виде најлепше огњене врхове Далеког Истока, да се окупају у термалним изворима, да се упознају са животом локалних становника. По речима представника Руског географског друштва,  на реду су путовања у Усуријску тајгу, у национални парк Кедрова пад. Велике могућност за туризам се отварају у Карелији – тамо се налази највећи у Европи ранвичарски водопад Кивач, висине око 10 метара. Туристе задивљује и Валаамски архипелаг на Ладошком језеру, највећем у Европи. Таквих места у Русији има најмање стотину и видети их поклон је за сваког љубитеља природе. Екотуризам је још и путовање у историју Русије, упознвање са старинским обичајима и занатима, наставља Ксенија Мишонова.

Руско географско друштво бави се етнографијом. Већ 145 година оно проучава наше културно наслеђе. И имамо предлог: за шест дана посетити наше градове – чуваре руских народних заната. То су Павловски посад, Владимир, Мстјора, Нижњи Новгород, Хохлома, Палех, Жостово. Такав програм ће бити врло занимљив људима који се занимају за народне занате и којима ове етографске традиције могу да буду корисне у раду, у бизнису, у самообразовању.

У просветитељским плановима Друштва за 2011. годину је и објављивање дневника чувеног пустолова и етнографа Николаја Миклухо-Маклаја и покретање интернет-радиостанице Звуци живота, која ће преностити певање птица, крикове животиња и друге звуке живе природе.