Све ближе и ближе ЕУ

Својеврсни ребус за међународне експерте био је састанак у Братислави министара иностраних послова земаља чаница Вишеградске групе и иницијативе Источно партнерство. На дневном реду био је развој интеграционих процеса на европском континенту, перспективе проширења ЕУ. Међу гостима били су: шеф дипломатије ЕУ Кетрин Ештон, комесар за питања проширења Штефан Филе, министар иностраних послова Немачке Гидо Вестервеле. Индикативно је што је нешто пре тога министар иностраних послова Словачке (сада је његова земља председавајућа у групи четири) изјавио о подршци проширења ЕУ на рачун демократских држава Источне Европе. Али партнество земаља постсовјетског простора управи и не претпоставља ступање у европски клуб! Примамљивом идејом просто им машу пред носом, као шаргарепом, тако је лакше договарати се, сматра руководилац Центра за политичка истраживања Борис Шмељов.

Састанак у Братислави организовали су ради реанимације сарадње ЕУ са удружењем Источно партнерство. Циљ је претходни – максимално приближити 6 држава  Украјину, Молдавију, Грузију, Азарбејџан, Јерменију, статус Белорусије сада је нејасан – европским правним стандардима, помоћи у решавању постојећих проблема. Питање је како то учинити од више него скромних средстава?

Зна се да је до 2013. године ЕУ издвојила за Источно партнерство 600 милиона евра. 39 од њих већ моли политички нестабилан Кишињов, где је управо у блиц посети боравила Кетрин Ештон. Нравно, потребна је помоћ и другима. Али, у сваком случају, из суме назначене партерима можда ће морати хитно да се упуте средства на јужне границе ЕУ ради хитног решавања проблема афричких избеглица. Што се тиче придруживања... Ја бих говорио о врло далекој перспективи. Иначе може се једноставно срушити читава конструкција европске интеграције. Треба прво изаћи на крај са онима који су већ стали у ред за унију, са балканским земљама – Хрватском, Србијом, Македонијом, Црном Гором. Словенија је већ члан европске породице, за Босну и Херцеговину оваква могућност за сада није на помолу. Не мислим да је словачки министар својим изјавама пуним наде за низ земаља изразио општа европска расположења.

Борис Шмељов сматра: Вишеградска група коју представља њен кључни фактор, Пољска, преузима на себе мисију популаризације идеје демократије и безбедности на Истоку, и то у специфичном схватању. То се и чуло у изјави коју су после састанка усвојиле Словачка, Чешка, Пољска, Мађарска и Немачка. Демократске реформе, говори се у њој, најважнији су услов за ступање у ЕУ. Речи су упућене земљама Источног партнерства, а остаје утисак да су упућене Русији. Нама поново стављају до знања које домаћин у региону.