Масовни нереди стигли до Балкана

Талас масовних антивладиних демонстрација стигао је до Балкана. Арена масовних демонстрација постала је хрватска престоница Загреб. Њихови учесници затражили су оставку кабинета премијера Јрадранке Косор, који су оптужили за корупцију. Сличне оптужбе су биле упућене опозицији на челу са Социјалистичком странком. А апотеоза акције било је јавно спаљивање заставе ЕУ, у коју Хрватска покушава да ступи већ више од 15 година. Као и у земљама Северне Африке и Блиског Истока, манифестација је била организована помоћу Фејсбука и других интернет-мрежа, и на крају њени учесници су изјавили: Довиђења до петка. Заиста, да ли револуционарни талас после арапских земаља запљускује Балкан? Наш коментатор Петар Искендеров то не искључује.

Како су показали догађаји у Северној Африци и у блискоисточном региону, данас масовне акције протеста могу бити организоване буквално ни од чега. Главу улогу игра нагомилавање својеврсног критичног протестног потенцијала, чије коришћење зависи већ од конкретног распореда снага. У случају Хрвстске покретачки мотив била је за Балкан традиционална корупција и очигледно отезање процеса евроинтеграције. Свака хрватска влада проглашава као приоритет борбу против организованог криминала и ступање земље у ЕУ. Ипак реални прогрес у тим правцима не постоји, између осталог кривицом ЕУ.

Ипак, не ради се само о Хрватској. Сличан по својој природи протестни потенцијал постоји и у другим балканским земљама. У Албанији последње недеље су већ постојали сукоби опозиције са властима. У Србији подељене су присталице и противници прозападне оријентације земље. А у Босни и Херцеговини после октобарских избора политичари још увек нису у стању да формирају владу. И то да не говоримо већ о перманентно нестабилном Косову. Ако се ескалација унутарполитичке напетости деси истовремено у неколико региона Балкана, последице по Европу могу да буду непредвидиве. Није искључен ни нови талас међуетничких и међудржавних конфликата, што је за сада пошло за руком да се избегне у Африци и на Блиском Истоку. Јер у блаканском друштву нагомилано је велико искуство братоубилачких ратова и етничких чишћења, која традиционално подривају стабилност у читавој Европи. А данас ЕУ и без Балкана има море проблема, подсетила је у разговору за Глас Русије експерт у области упоредне политикологије Московског државног института за међународне односе МИП Русије Јелена Пономарова.

Руководство ЕУ налази се у стању шока поводом светске економске кризе. Оно не може да понуди ништа ново, што би помогло да се проломи ситуација у читавом низу проблематичних држава. Ако се финансијским проблемима Грчке, Ирске, Италије, Протугалије додају потреси у Хрватској и другим још мање стабилним регионима Балкана, то ће још више погоршати ситуацију са европском валутом, и са нелегалним мигрантима, и са растом ксенофобије и национализма у многим западноевропским државама.

Балкан је већ више пута постајао у својој историји жртва насилног ефекта домино. У сваком случају, чешће него Северна Африка или Блиски Исток. Па и први светски рат, као што је познато, није започео у Магребу...