Емитовање радијације на јапанским АС

Премијер-министар Јапана Наото Кан је позвао становништво да напусти зону од 20 километара око атомске станице „Фукушима-1“. Он се обратио сународницима после још једне у низу експлозија водоника, кад је постало јасно да ниво радијације у границама АС представља опасност по здравље.

Након разорних земљотреса и цунамија над Јапан се надвила претња нуклеарне катастрофе. Подземни удари су довели до несреће на четири АС на острву Хонши. У овом рејону се налазе станице „Фукушима-1“, „Фукушима-2“, „Онагава“ и „Токај“. Највише је настадала „Фукушима-1“, где је у току три дана дошло до неколико експлозија. За станицу није био критичан сам земљотрес, већ цунами. Испотавило се да је његова снага толика да нису издржале заштитне бране. Гигантски талас није уништио енергетске блокове, али је избацио из строја дизелне генераторе, због чега је дошло до претње да ће се прегрејати реактори, а самим тим – да ће доћи до нуклеарне несреће.

Без обзира на све напоре спасилаца, ситуација остаје непредвидива. Већ у уторак дошло је до експлозије на четвртом реактору „Фукушиме-1“, што је довело до наглог повећања радиационог фона у префектури Фукушима и суседној Ибаракији. Дозвољена норма зрачења премашена је на хиљаду пута. Евакуисано је око 180 хиљада становника из околине АС. Неколико десетина људи је ипак већ пало као жртве радијације.

Стручњаци на различите начине оцењују потенцијалне последице несреће. Најпесимистичније прогнозе полазе од тога да ће ниво озрачености атмосфере моћи да се упореди с чернобилским. Мирнију оцену дао је бивши земаник генералног директора ИАЕА, који је данас на челу Међународног центра за нуклеарно образовање Виктор Мурогов.

За разлику од чернобилског реактора овде постоји двострука заштита. Тело реактора је снажно, оно сво гориво држи унутра. И само мало гаса може да изађе. А контејнер задржава и сам излазак малих количина гасовитих супстаци и паре у атмосферу. Радиациони фон је повећан, али није повећан катастрофално.

Део гасовитих производа одлази у атмосферу. То је мања количина цезијума и јода. Оно што се дешава на „Фукушими-1“ у извесној мери понавља оно што се догодили на Тримајл-ајленду у Сједињеним Државама 1979. године. Ова несрећа је без катастрофалних последица по становништво, то је пре економски губитак, пошто се реактор не може поправити, сматра Виктор Мурогов.

У Токију се, без обзира на све позиве власти да се људи не препуштају паници, примећује грчевита потражња намирница, воде за пиће и најнужније производе. Неке иностране амбасаде су препоручиле својим радницима и туристима да напусте крајеве Јапана, у којима је забележен пораст радијације. У току последњег дана је повећана потражња авиокарата на токијским аеродромима.

Засад је тешко говорити о глобалним последицама јапанске несреће. И ако је реакција светских берзи била предвидива, о ономе што ће се десити природној околини засад се може говорити чисто хипотетички. Виктор Мурогов сматра да нашој планети не преди чернобиљски синдром.

За време Чернобиља постојао је радиациони облак. То је заиста био радиациони облак, који је обишао Земљину куглу. У овом случају постоји минимална количина радиоактивности, која је врло близу природне и практично на удаљености од сто километара она се неће приметити. Фон ће бити исти као природни.

Хлађење реактора АС уз помоћ морске воде је један од начина за нормализацију режима рада станице – вероватно је то крајња мера. И друга не преостаје ако је активан систем за хлађење избачен из строја. Али ако се интензивно не снижава температура у реактору, ужарено гориво ће прогорети рупу на дну челичног тела, а затим и бетонски под и стићи ће до земље. И понираће све дубље у тле. Теоретски, сав овај ужарени „лонац“ може доспети и до центра Земље. У свету нуклеараца у вези с овим чак постоји термин „кинески синдром“.

Засад се облак радиоактивне паре с јапанске АС креће ка истоку и како претпостављају стручњаци, може стићи до Хавајских острва. Али, то је опет теоретски. Приликом доспевања радиоактивних материја у воду океана, имајући у виду то да је Тихи океан највећи, доћи ће просто до њиховог природног похрањивања, без озбиљне штете по екологију.

Претња повећаног радиационог фона на територији Русије по изјавама руских стручњака, тренутно не постоји. По њиховом мишљењу, чак и у случају промене смера ветра, уз померање ваздушних маса на хиљаде километара интензитет и концентрација радијације смањиће се за милијарду пута и више неће бити опасне.