Лов на крокодиле са ознаком «строго поверљиво»

Филм Лов на крокодиле, чије снимање почиње у Москви, натераће гледаоце да поново преживе 13 драматичних дана у октобру 1962. године, када је настала такозвана Карибска криза, те се над светом наднела опасност атомског рата.

Филм је посвећен совјетским обавештајцима-илегалцима, чији су прототипи реална лица – муж и жена Михаил Филоненко и Ана Камајева. Своју каријеру илегалних агената они су почели у време Другог светског рата. Ана је била радиста, а Михаил командант диверзионог одреда. После рата су се обавештајци венчали, а ускоро после тога у својству емиграната из Чехлсловачке они су били пребачени у Латинску Америку. Ту је породица постигла високи ниво у бизнису, стекла озбиљне везе међу предузимачима и у племству. Филоненко је чак био пријатељ диктатора Парагваја Алфреда Стреснера. Они су заједно ишли у лов на крокодиле. С тиме је повезан и назив филма.

Иначе, без обзира на реалну основу, ликови обавештајаца-илегалаца су ипак збирни, јер је обавештајна служба увек тајна, а ознака «строго поверљиво» остаје по правилу актуелна и после неколико деценија. На томе инсистира аутор сценарита Александар  Бородјански у интервјуу Гласу Русије.

У принципу већина филмова о обавештајцима нема реалан однос с том службом, - каже сценариста. – Сматрам филмове о обавештајцима и смејем се. О правом, истакнутом обавештајцу нико никада ништа неће сазанти. А када сазнају, то је знак да је он пропао. И о онима, кога више нема, такође мало говоре, јер је с њима повезано толико тајни! Ако се открију неке чињенице о илегалцу, чак и бившем, друга обавештајна служба ће открити агенте које је он врбовао, онда ће људи бити изложени опасности. Заједно с њима и њихови рођаци! Ником није пријатно да сазна да је њенова бака била америчка шпијунка!

Аутор сценаририја више од 30 популарних филмова Александар Бородјански признаје да је од малих ногу био неравнодушан према обавештајној служби. У мојој библиотеци, - каже он, - има стотине књига о томе – и мемоари, и лепа књижевност. Осим тога сам имао личне сусрете с обавештајцима и консултације у надлежним органима.

Према илегалцима гајим посебно интересовање, - истиче сценариста. – Занима ме, како човек читавог живота живи животом? И то, чини то добровољно – ради Отаџбине, мада то звучи патетично. Рецимо, мој херој је постао херој још пре него што је почео да ради у обавештајном ресору – у време Другог светског рата је он извршио подвиг, када је била битка код Москве. Тек после тога је он постао илегалац. Живео је у туђој земљи са женом и дететом. Они су специјално отишли у Чешку да би дете заборавило руски и мислило да је Чех. Касније су они преко Кине бежали у Бразил. Филоненко је тамо заиста много постигао, постао бизнисмен.

Између осталог, управо Филоненко и Камајева, прототипи хероја тог филма, својевремено су били саветници чувеног филма «17 тренутака у пролеће» – психолошке серије о совјетском оавештајцу Штирлицу, уведеном у хитлеровско војно руководство.