Грађанине песниче, идемо...

Светски дан поезије који се обележава 21. марта руски песници дочекали су дискусијом на тему грађанске лирике.

То је посебна тема у историји руске поезије и песника. Пре 200 година цар Александар Први љутито је писао: Пушкин је поплавио Русију одвратним стиховима: сва омладина напамет их зна. И великог песника шаљу у прогонство... У 19. веку Николај Некрасов убедио је друштво својим стваралаштвом да песник можеш да не будеш, али грађанин мораш да будеђ. Почетком 20. века Осип Мандељштам, који је осмелио да изразио у стиховима антистаљински грађански став, био је ликвидиран. А данас песник Андреј Орлов изјављује: Нисам везан на поводац. Зато могу и да не будем грађанин, нисам дужан. Потпуна метаморфоза! Узрок сам Андреј Орлов објашњава разводњено:

После неких стихова ме питају: зар те још нису стрпали у затвор? – каже песник. Дешавало се, рецимо, наш пријатељ се нађе иза решетака, већина се растужи, али нико се не зачуди. Ето зашто је ова ситуација жалосна. Одуство чуђења, које сада постоји у друштву – ето о чему треба сада мислити и писати.

Између осталог, интернет публика уопште није равнодушна према судбини својих миљеника – такозваних интернет-песника. Тако је Всеволод Јемелин, најпопуларнији и најактуалнији интернет-песник, изазвао недавно буру емоција својом песмом О догађајима на Мањежном. То је био одазив на сукоб у омладинских групација у центру Москве на националној основи. Степен емоција у мрежи је заврео, чим се сазнало да су песника изазвали у Генерално тужилаштво, које је истраживало ову тучу. Како се каже, „грађанине песниче, идемо...“

Код нас је песник занимљив публици само када је он занимљив власти, тврди Всеволод Јемелин – или док песника награђују, или кад га протерују, каже јемелин и додаје да сада има људи који пишу фељтоне у стиховима. Не знам да ли су они грађански песници или нису грађански, или нису песници. Али има их све више, значи постоји „наруџбина“.

Између осталог постоји и друга представа о грађанској поезији. Ако у песмама има саосећања за човека, посебно у данашњим условима које култивише разједињеност, значи, постоји и грађанска лирика, убеђен је песник Олег Хлебников.

Тако мисле учесници дискусије о грађанској лирици, одржане у Москви уочи Светског дана поезије.