Москва појачава заинтересованост за Африку

Москва појачава заинтересованост за Африку. Председник Дмитриј Медведев је именовао председника комитета за међународне послове Савета Федерације Михаила Маргелова за свог специјалног представника за сарадњу с афричким земљама. Притом је председник државе проширио круг обавеза свог представника – Александар Васиљев, који је вршио ову дужност, одговарао је само за везе с лидерима афричких земаља.

У интервјуу за „Глас Русије“ Михаил Маргелов је истакао да се Африка данас налази међу приоритетима руске политике.

Русија као глобална држава има и глобалне интересе, они су на свим континентима. Африка није изузетак. Пре неколико година изјавили смо да се Русија враћа у Африку. Она се не враћа на речима, већ на делу. Ми учествујемо у мировним операцијама ОУН на овом континенту, улажемо велике политичке напоре за решавање његових политичких проблема. На пример, у Судану. У ово сложено време радимо с Тунисом, Египтом, Либијом и другим земљама, које раздиру унутрашње противречности и грађански ратови. За нас је све то врло озбиљан део руске спољне политике.

Михаил Маргелов планира да се усредсреди на питањима економске сарадње, зато што и Русија и земље Африке могу и треба да буду партнери на обострану корист. Он је убеђен да данас сарадња у економији озбиљно заостаје за сарадњом у другим областима. За остварење овог циља Маргелов поседује велико радно искуство с многим афричким партнерима.

За две године рада у својству специјалног представника за Судан, стекао сам прилично чврсте радне везе с руководством Афричког савеза, Лиге арапских земаља, Организацијом Исламска конференција и другим субрегионалним и међурегионалним организацијама. Добре контакте имам и с ОУН.

Михаил Маргелов је истакао да Русија никад није имала колоније у Африци, никад није бомбардовала Африку и није обављала казнене операције против афричких народа, за разлику од многих европских земаља.

Именовање овог специјалног представника председника Русије за Африку одиграло се на фону војно-политичких процеса без преседана у низу земаља овог континента. Већ је очигледно, између осталог, да ће се војна операције међународне коалиције на затварању неба изнад Либије отегнути на месеце. Она се све чешће пореди с деловањем НАТО у Југославији 1999. године и интервенцијом САД и Велике Британије у послове Ирака 2003. године. У одговор, судећи по свему, неизбежно следи јачање координације позиција Русије с Кином, Индијом, Бразилом и низом других земаља, између осталог, с афричким, како би се спречило даље прекорачивање мандата СБ ОУН у Либији од стране међународне коалиције. Свакодневно „проверавање сатова“ у вези са ситуацијом у овој земљи, очигледно ће постати једно од кључних у раду специјалног представника председника Русије за Африку.