Преминуо је истакнути гимнастичар Николај Андрианов

Преминуо је истакнути руски гимнастичар, седмоструки олимпијски и четвороструки светски шампион Николај Андрианов.

Његово име је ушло у легенду још за живота. Он је побеђивао на Олимпијади у Минхену 1972., у Монреалу 1976., у Москви 1980. године. Само је олимпијских медаља имао 15. А колико је награда и титула освојио на осталим такмичењима! На основу резултата анкете, коју је спровео Би-би-си међу свим међународним спортских федерацијама, он је пролгашен за највише награђиваног спортисту света, најбољег гимнастичара у ХХ веку, два пута је уписан у књигу Гинисових рекорда. У животу је био врло једноставан, отворен и скроман момак, сећа се пријатељ Николаја Андрианова, а последњих година и његов заменик на функцији директора спротске школе Виталије Акимов.

Шта се може рећи? Генијални спортиста... До 1972. године у спортској гимнастици је била хегемонија Јапанаца. 1972. године Андрианов је први пут победио јапанског спортисту Цукахару, који јекасније постао његов пријатељ. Узгред речено, он ће сад доћи на сахрану. А као човек Коља је био јако осетљив, добар, није био много захтеван. Увек је свима помагао. Наравно, то је за нас ненадокнадив губитак.

Николај је гимнастиком почео да се бави с 12 година, што је по данашњим мерилима касно. Пре тога се није бавио спортом. По његовом сопственом признању, био је „дете с улице, где је био први разбојник“. Међутим, истакнути тренер Николај Толкачов, одмах је видео да дечарац има смисла, примио га је у кући и направио му је специјалан, прилично строг систем вежби. И није погрешио. Нису прошле ни четири године тренирања а Андрианов је освојио златну медаљу на међународном омладинском такмичењу „Олимпијске наде“ у Румунији – прву у дугом нису тријумфалних наступа.

Завршивши такмичење на игралишту Андрианов се није растао од гимнастике. Десет година је био на челу омладинске репрезентације, а затим националне репрезентације земље у овом спроту. Притом штићеници Андрианова за то време нису изгубили ни на једном међународном такмичењу.

Касније је Николај позван у Јапан. И већ је његов јапански штићеник – син бившег супарника, а касније друга Цукахаре, под његовим руководством неколико пута побеђивао на првенствима у земљи и свету. Међутим, чак ни успех преко океана није саблазнио Николаја да дуго остане у иностранству. Вратио се у Русију и 2002. године је био на челу рођене Владимирске спортске гимнастичке школе олимпијске резерве „Николај Толкачов“.

Нажалост, страшна болест је задесила истакнутог спортисту. Изражавајући се једноставним, немедицинским језиком, постављена му је дијагноза атрофије мозга. Савремена домаћа и инострана медицина се показала као немоћна – болест је само напредовала. Николај Андрианов је умро у 58. години. Вјечнаја памјат!