Ђурчан позвао међународну заједницу уважава интересе Србије

Премијер Мађарске Ференц Ђурчан позвао је међународну заједницу да приликом одређивања статуса Косова уважава интересе Србије. Ово је он изјавио данас новинарима после преговора са канцеларом Немачке Ангелом Меркел. Независност Косова представља значај не само за становништво те покрајине, већ и за Србију такође, истакао је Ђурчан. Ми сносимо одговорност за то да међународна заједница не заборави да је и Србији такође потребан мир и спокојство. Са своје стране Меркел је истакла да се ЕУ придржава јединства поводом преговарачког процеса о одређивању статуса покрајине.
 
Политичка платформа Приштине на предстојећим преговорима са Београдом и тројком међународних посредника коначно је одређена – она ће се базирати на плану специјалног представника УН Мартија Ахтисарија. Ово су у уторак увече саопштили приштински електронски медији позивајући се на изјаву чланова делегације косовских Албанаца на преговорима. Незаивсност и територијална целовитост Косова као независне државе не може да буде предмет разматрања у Бечу, јер се то може сматрати решеним питањем, још једном је у интервјуу радио Косову изјавио привремени председник аутономије Фатмир Сејдију. Спремни смо да разматрамо са Београдом само чисто практичне проблеме, као што је подела имовине са Србијом или либерализација пограничног режима, рекао је косовски лидер. Сејдију није хтео да одговара на питање у ком правцу по његовом мишљењу могу да се развијају преговори који започињу у Бечу 30. августа уз учешће тројке међународних посредника.

Споразум о слободној трговини међу земљама Централне и Југоисточне Европе ступа на снагу у среду у Хрватској. Осим Хрватске, договору су се званично придружиле Албанија, ЦГ, Македонија, Молдавија, као и јужна српска покрајина Косово. РАтификација овог документа у парламентима Србије и БиХ очекује се наредних месеци. Касније њему намеравају да се прикључе Бугарска и Румунија. Споразум на којем се радило скоро читаве прошле године предвиђа укидање или смањење царина на широки списак робе и на тај начин пружа могућност за укидање превише компликованог система билатералних споразума о зонама слободне трговине, чији се број приближава цифри од 50.

Косовска полиција обећала је награду од 5000 евра за информације о 7 затвореника одбеглих из затвора, саопштила је у уторак прес-служба мисије УН у покрајини позивајући се на изјаву комесара међународне полиције за Косово Ричарда Монка. Затвореници су идржавали дуготрајне казне за убиства, териризам, отимање талаца. Један од њих, Фатон Хајзири, проглашен је кривим за убиство руског војника 2000. године, када се руски контигент налазио на Косову у саставу мултинационалних мировних снага КФОР-а.

Медији јављају о посети педставника ЕУ у тројци медјународних посредника на предстојећим преговорима о статусу Космета у Бечу, немачког дипломате Волфганга Ишингера, Приштини. Посету је организовао Медјународни цивилни офис ЕУ на Косову. Немачки дипломата планира да се састане са привременим председником покрајимне Фатмиром Сејдиуом и лидером утицајне политичке партије ОРА Ветоном Суроијем. Том приликом ће бити размотрени детаљи нове фазе дијалога Београда и Приштине која ће почети 30. августа. Немачки дипломата ће, поред оста-лог, упознати косовске лидере и чланове албанске деле-гације на преговорима са њиховим дневним редом. Сутра ће медјународни посредник доћи у Београд где ће такодје саопштити српском руководству о планираном садржају и сатници бечког дијалога.

Питање везано за признање званичног назива Републике Македоније од стране Атине и проблеми пензијског система и уставне реформе биће једна од главних тема у дискусијама посланичких кандидата на прагу ванредних општих избора у Грчкој – јавља македонски ТВ-канал «Антена 1» који цитира грчке новине «Катимерини». По мишљењу грчких медија, Грчка не би требало да распирује спор око назива ове бивше југословенске ре-публике пошто су је медјународна заједница и светски медији признали под називом Република Македонија и само Атина види у томе мешање у унутрашње послове Грчке. Уједно – наставља лист – проблем признања македонске државе коју је већ признало скоро 120 земаља може да се реши само медјупартијсиким споразумом. Ниједна по-једина, чак ни владајућа, странка не може да самостално призна назив ове или оне државе – стоји у дневнику «Катимерини».