Будућност нуклеарне енергетике у Европи: има ли алтернативу нуклеарна енергија?

Хаварија у нуклеарној електрани Фукушима у Јапану подстакла је дебате око будућности атомске енергетике у Европи и безбедности на нуклеарним објектима. Учесници телемоста Москва-Париз, познати руски и француски експерти ипак сматрају да је нуклеарну генерацију тешко нечим заменити, мада се алтернативне варијанте нуде.

У енергетском билансу Европе нуклеарно генерисање енергије игра битну улогу. У земљеама ЕУ има преко 140 нуклеарних енергетских блокова, још 5 раде у Швајцарској. Нуклеарне централе израђују еколошки чисту енергију, што омогућава да се смањи избацивање милиона тона угљен-диоксида у атмосферу. Истовремено ЕУ свим силама тежи да смањи зависност од увоза нафте и гаса, између осталог из Русије. У целини у свету 16% производње електричне енергије отпада на атомске централе, истиче бивши заменик министра за нуклеарну енергетику Русије Булат Нигматулин.

Од почетка 70-их година до данас, тачније за 40 година једна шестина. То је много. Могло би бити и више, да није догађаја на Тримајл-Ајленду, хаварије на 4. блоку Чернобилске атомске централе, догађаја на Фукушими. Поводом сваке такве хаварије на грану каче све невоље. Али са друге стране, схватамо да атомска енергетика у перспективи од 30-50 година представља огроман потенцијал у осигурању енергије за човечанство.

У Француској 77% читаве енергије производи се у атомским централама. Она је светски лидер у њеном коришћењу. То је слабо место, зато што ако буде велике хаварије, јавно мњење може да иступи против развоја нуклеарних централа. И неке политичке одлуке могу да доведу у питање безбедан развој нуклеарне енергетике, подвукао је заменик директора Института за међународна и стратешка истраживања Жан Пјер Молни. Зато треба погледати до ког прага се може развијати поједина генерација, како би се избегле катастрофе. За сада у свету нема јединствене нормативне базе о нуклеарној безбедности. Јасно је да тамо где постоји ризик од земљотреса и цунамија, ови захтеви треба да буду строжи. Што се тиче МАГАТЕ, агенција треба више да ради у сфери нуклеарне безбеднсоти, сматра француски експерт. Нулти ризик се не може постићи, али ако такве катастрофе као Фукушима буду понављане, нуклеарну енергетику ће једноставно затворити.

Хаварија на атомској централи Фукушима неће сахранити атомску енергетику, али планови за изградњу нових централа ће бити ревидирани и то је веома променити енергетску слику света, сматра генерални директор Фонда за националну енергетску безбедност Константин Симонов.

Са атомском ренесансом биће проблема, и у том погледу Русија треба да понуди врло једноставно решење овог проблема. У изградњи нових блокова разумно је паузирати. Чиме да се они замене – одговор је једноставан – пиродним гасом. Резерве гаса ће омоћугити да се затворе ове нише. Ако Немачка, што је тешко замислити, затвори све атомске централе, у том случају потребно је 35 милијади кубних метара гаса додатно. То је нешто више него што је требало да даје Набуко који тако воли Европа.

Изгледа сада за нуклеарну енергетику наступа моменат истине. Немачка је одмах после хаврије привремено затворила 7 од 17 реактора. Четири од 7 искључених енергетских блокова неће бити пуштено. Томе треба додати планско искључење осме централе крајем марта. Тако да укупна снага немачких атомских централа пашће скоро за 40%. Влада Швајцарске привремено је обуставила рад реактора и намерно одустаје од нуклеарне енергетике током године. А Шпанија, која има осам реактора, жели да настави свој нуклеарни програм, као и Чешка и Турска. Европа је сада на раскрсници.