Тајна старе испоснице

ВИШЕГРАД - Стотинак метара од здања манастира Успенија Пресвете Богородице у Добруну, у просеку клисуре према селу Станишевцу, око путника намерника и знатижељника маме остаци монашке испоснице, која се, високо и ван домашаја људске руке, налази на окомитој кречњачкој стени.

Испосница је тридесетак метара удаљена од сеоског пута и поточића, а смештена је у невеликој пећини, у којој се назиру остаци зидова којима је делимично била зазидана.

Гледано са земље, испосница личи на гнездо орлова, који вековима битишу на овим врлетима и по којима је оближње брдо и добило име Орлине.

Историјски подаци говоре да је у околини манастира Добрун или Крушево, како се некад звао, у стенама било на десетине испосница, у којима су калуђери живели и молили се Богу за опрост грехова душа људских. Турски писац Евлија Челебија је у свом чувеном путопису записао да у манастиру „има око 300 калуђера“, што је немогуће, иако неки историчари сматрају да је пред отоманском најездом са истока много њих нашло уточиште у манастирским здањима у источном делу Босне.
Последњих двадесетак година нико се није усудио да се уз стрму литицу успење до пећине испоснице и открије тајне њених одаја.

Богосав Шимшић из села Станишевца, на чијој се територији и налази испосница, прича да је запамтио да је она пре била на мањој висини.
- Док сам као дете пролазио поред испоснице, она је била десетак метара од земље. У лето 1953. године, после пролома облака на Станишевцу и Стоцу, налет водене бујице је однео земљу и камење у клисури испод стене, и тако повећао њену висину од потока - прича Богосав Шимшић.

Он се присећа да је тада домаћин Вукадин Шимшић из села Стоца за време незапамћене непогоде покушао да спасе свиње из поплављеног свињца, кад га је ударио водени талас и однео три-четири километра низ стене и избацио у селу Бијелој.
- Ту му је и дан-данас гроб јер се дављеници, по традицији, не сахрањују на сеоским гробљима - завршава причу Богосав Шимшић.
Тајне осталих двадесетак монашких испосница разнеле су мине Грађевинског предузећа „Гранит“ из Вишеграда, које је, недалеко од манастира, отворило каменолом. Мине су оштетиле и саму цркву, чија је обнова у току.

У близини једне од уништених испосница, на глаткој стени, нацртан је људски лик, чија једна рука уперена ка небу, а друга ка земљи. Легенда каже да је једна рука показивала где је закопано манастирско благо, које је наводно пронашао неки диздар из Добруна и крио га у дуплом дну свог амбара у овом насељу.
Српско соколско друштво „Соко“ из Добруна најавило је да ће, после Велике Госпојине, ангажовати алпинисту хаџи Милоша Видаковића из Ивањице, који ће покушати да стигне до испоснице и проникне у њене тајне. Тада ће много тога бити јасније, а дотле ће се ослушкивати легенда, која каже да се у њој налази исцртана икона пред којом су се испосници молили Богу, кревет од камена и издубљена места за свеће.